Pomisao na 24. mart 1999. godine budi najdublje i najiskrenije emocije, duboko urezana sećanja, strepnju i bol, strah i trepet. Iako je proslo 22 godine neki momenti su ostavili neizbrisiv trag u sećanjima ljudi koji su peživeli NATO bombardovanje. Mnogi od njih su ostali bez domova, posla, a pre svega i najbolnije od svega bez svoje porodice. Tako je i porodica Rakić izgubila svoje dete od samo tri godine, malu Milicu.
Zvuk sirena, slike Beograda koji je u rasulu, ljudi koji trče, puste prodavnice, uplašenost i suze na licima bile su svakodnevnica. Bilo je proleće, deca umesto da trče po parkovima i uživaju u svom detinjstvu, plakala su i krila se u skloništima nesluteći šta se dešava. A šta bi i znala ta mala bića, samo su osećala da nešto nije u redu.
Jedna od 89-oro stradale dece bila je Milica Rakić, koja je stradala na današnji dan pre 22 godine. Dete od samo tri godine koje je podnelo žrtvu i nažalost stradalo 17. aprila. Bila je pogođena gelerom bombe, dok se nalazila u kupatilu svoje kuće. Nažalost ta kuća je bila udaljena samo nekoliko kilometera od vojnog aerodrome kod Batajnice, koji je bio meta. Miličina smrt je bila trenutna, a u tom napadu ranjeno je još pet civila. Sahrana je bila 19. aprila na groblju u Batajnici, a istog tog dana je jugoslovenski minister za informacije dao izjavu u kojoj je pripisao njenu smrt NATO kukavicama.
Njena smrt je došla sasvim neočekivano. Mala Milica je otišla u kupatilo i sela na nošu dok joj je majka pripremala krevet u koji više nikad nije legala. Vrata od kupatila su bila otvorena i u momentu kad se čula eksplozija popucali su prozori, obrušile su se pločice i čuo se vrisak. Nesrećni otac je dotrčao, uzeo u naručje svoje dete, koje je već tada bilo mrtvo, odneo u bolnicu i nadao se spasenju. Na žalost Milica je izgubila mnogo krvi jer joj je aorta bila povređena i preminula je.
Ova informacija odjeknula je u jugoslovenskim medijima, u Srbiji i izazvala veliku pažnju jer je nastradalo nedužno dete. Međutim zapadni mediji nikad ovu tužnu vest nisu objavili. Kasnije su posećivali i to mesto, ali se ime Milice Rakić nikad nije spominjalo.
S obzirom da je naš narod ovo doživeo jako tragično zatražili su kanonizaciju Milice Rakić, međutim to se nije desilo, ali je u manastiru Tvrdoš, kod Trebinja, 2004. godine urađena njena freska sa opisom nje kao novomučenice.
Njen lik je vremenom postao simbol svih nevinih stradanja agresije koja je 1999. godine pogodila SRJ. Zbog toga, u njenu čast podignuti su spomenici i obeležja.
photo: wikipedia
- godine, u Tašmajdanskom parku podignut je spomenik posvećen deci stradaloj u NATO bombardovanju. Na mermernom bloku, u centralnom delu nalazila se Miličina bista urađena od bronze, a sa strane je na srpskom i engleskom uklesano „Bili smo samo deca“. Spomenik su podigle dnevne novine Večernje novosti, zajedno sa svojim čitaocima koji su donirali novac. na žalost, u našem narodu nista nije sveto, pa tako ni ova statua koja je bila dva puta kradena. 2015. godine je stavljena statua koja i dalje stoji na tom mestu.
- godine podignuta je spomen-česma, u Batajnici, u čast i sećanje na Milicu Rakić. Takođe, u mestu gde je ona rođena, podignut je i park „Mala Milica Rakić“. Renoviran je 2017. godine, a finansiralo ga je Ministarstvo odbrane.
Ovakve stvari nikada ne smemo zaboraviti!
Autor: Teodora Kijanović
