64 godine od postojanja Evropske Unije

Politika

“In varietate concordia”-ujedinjeni u razlikama, je glavno odredište kojem teži  Evropska Unija. Kada je nastala i u kom pravcu ide Unija koja predstavlja  ekonomskog giganta ali istovremeno i političkog patuljka kako je često opisuju u  teoriji evropskih integracija? 

Pojava regionalnih ekonomskih integracija snažno je obeležila period posle II  svetskog rata. Najznačajniji oblik regionalnog udruženja država danas predstavlja  Evropska Unija. Ideja za njeno stvaranje potekla je nakon žestokog rivalstva  između Francuske i Nemačke. 

Pariskim ugovorom od 18. aprila 1951. godine stvoren je prvi nukleus današnje EU  u vidu Evropske zajednice za ugalj i čelik, a zatim Rimskim ugovorom potpisanim  25.marta 1957. godine osnovane su Evropska ekonomska zajednica i Evropska  zajednica za atomsku energiju. Zajednicu su činile Francuska, Nemačka, Belgija,  Italija, Luksemburg i Holandija. 

Ugovorom o objedinjavanju organa triju evropskih zajednica 1. jula 1967. godine  formirane su Evropske zajednice sa jedinstvenim institucionalizovanim sistemom.  Svaka evropska zajednica je zadržala odvojeni pravni subjektivitet na osnovu  ugovora o osnivanju , kao akta ustavnog karaktera. Mistrihtskim ugovorom iz  1992. godine odlučeno je da se svetu predstave pod zajedničkim međunarodnim  nazivom Evropska Unija, kako je trebalo biti od samog početka, zajednica koja  predstavlja i koja se zalaže za jedinstvo. 

Nova inicijativa za stvaranje EU došla je od Italije I Nemačke u obliku projekta  Genšer-Kolombo, odnosno plana koji su izneli ministri spoljnih poslova ove dve  zemlje 1981. godine pred parlament. Predlog Evropskog akta predstavljen je kao  politički dokument bez forme ugovora. Njime se predlaže da države potpisnice  zaključe ugovor o Evropskoj Uniji u roku od 5 godina. Cilj je bio usklađivanje  ekonomskih i monetarnih nacionalnih politika uz izmenu zajedničke  poljoprivredne politike i strukture budžeta. 

Evropska Unija danas nakon mnogo izmena i promena u svojim redovima,  ratifikacijama i obnovama može se definisati kao međuvladina I nadnacionalna  unija 27 država Evrope koje imaju zajedničko jedinstveno tržište, valutu evro koju  je prihvatilo 18 država članica kao zvaničnu valutu, i članice uživaju slobodu  kretanja na teritoriji svih država koje se nalaze u sastavu Evropske Unije.  

Mnogi teoretičari nisu sigurni kako da kvalifikuju ovu zajednicu zbog njenog  dvostranog karaktera, ima elemente kako federacije tako i konfederacije. Predstavlja savez država koje su zadržale svoj identitet, i pravni osnov ali sadrži  institucije koje su glavne ili koje diktiraju pravila unutar državnog sistema svih  članica. U sastavu Evropske Unije se nalazi Evropski parlament, Savet EU,  Evropska komisija , Evropski sud, finansijski sud, Centralna i investiciona banka.  

Evropska Unija je nakon brojnih reformi kao zaključak ostavila zajedništvo koje je  preko potrebno u međuzavisnom svetu koji globalizuje svetsku privredu i ima  isprepletene interese.  

Mnoštvo ne čini društvo, jedini postulat koji istinski može da uspe i opstane je  veština pravičnosti i pregovaranja tako da obe strane ako gube, izgube jako malo, a  ostvare mnogo više.  

  

Autor: Sanja Petkov

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *