Sukob oko Srebrenice

Politika

Dovoljno je samo reći Srebrenica I nastaće jedan sukob. Da li je to genocid ili ne? Uvek se napravi jedna velika polemika. Postavljaju se sledeća pitanja. Da li je zaista osuda nad zločinima i  saosećanje nad žrtvama ili jedna velika posleratna kampanja protiv Srbije? Kažu ako negirate genocid to je gore od samog genocida. Ako ćemo tako gledati  čemu onda negiranje  srpskih žrtava i ćutanje o tome.  Da li je suština toga mir ili  samo politička nemoralna borba da Srbija bude zemlja genocidnog naroda.

 

Jedno je sigurno Srbima se najviše sudi.   Genocid nad muslimanima u kome se govori da je izgubilo život  preko 8 000 ljudi  i da je pretereno 25 000  civila iz svojih ognjišta. Niko ne negira zločin. Bio je rat i ljudi su umirali. Ubijani su nevini I nedužni. Niko ne može to poreći i  osuditi  zločin  nad ljudima zato što su druge nacionalnosti I druge vere. Ako neko ne prihvata da je bio genocid to ne znači da  je hladan I da je ratni huškač . Samo ako zaista želimo  da donesemo mir svim ljudiman nas Balkanu  ne može se pričati samo o jednoj strani priče. Gde su tu srpske žrtve a i drugih naroda.

 

Godinama I godinama  jedna reč određuje život svih ljudi na Balkanu a to je Srebrenica. Možda I ljudi ne znaju šta je to , definiciju genocida ali sve jako pogađa. Tu dolazimo do pitanja koliko se zloupotrebljava tešku sudbinu ljudi u ratu.  Šta se zaista krije u marširanju u Potočare svake godine? Suočavanje sa istinom ili zveckanje oružljem?  Jedno je sigurno nastaje veliki sukob. Problem je sledeći ako kažete nije bilo genocid vi ste bezdušni I nemolosrdni. Ako kažete da  je bio vi  ste izdajnik. Kako da dođemo do mira ako iskrvljujemo istinu i jedino što znamo je da stavljamo etike. Ratnik huškač ili strani plačenik?

 

Da bi krenuli dalje I napravili Balkan za sledeće generacije dobro mesto sa život moramo zaista da se suočima sa činjenicama. To je da je bio rat. A za to je bilo potrebno  dve strane. Ne može se ništa postići tako što ćemo govoriti oni su  nas  ubijali a mi nismo mi njih.  Okrutno je optuživati majke  Srebrenice da lažno plaču a i sa druge strane iskorišćavati  njihovu tragičnu sudbinu da  bi bil borci za ljudska prava.  Mi smo bili na kraju 20. veka na  početku21.  I svaka žrtva je velika sramota. Svaka žena I svako dete je jedan veliki zločin koji se nikako ne sme i ne može ponoviti.  Koje god bile vere ili nacije. To jednom mora stati. Kada politika samo odmaže onda joj tu nije ni mesto.

 

Da bi pokazali saosećajnost nad  nastradalima u Srebrenici nije potrebno samo reći toliko I toliko je pobijeno. Izložiti veliku cifru i osuditi sve one koje  se ne  slažu sa njom I staviti ih u grupu ljudi ratnih huškača.  Pravljenje mirnog I stabilnog društva za sledeće generacije je mnogo potrebniji. Ako se okrenemo nazad okrenimo se na obe strane. Ne dozvolite da vam tragičan događaj bilo vi Božanjaci, Hrvati, Albanci I Srbi  prekrije ono što zaista treba da vidite. I ono protiv čega zaistra treba da se borite.  Gradimo budućnost ne poricanjem prošlosti , treba se suočiti sa njom. Ali ne I manupulacijom nad istinom. Ne borba protiv ljudi nego borba protiv rata.

 

Autor:Aleksandra lazić

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *