Za demokratiju često kažu da je starija sestra komunizma, dolaze iz iste porodice, njihova snaga često zadaje snažne udarce zajednici, komunizam kroz borbu klasa, a demokratija kroz građanski rat političkih stranaka.
Ali da li je borba za vlast toliko važna, kada narod gubi?
Naša politička scena je preživela korenite promene posle bombardovanja, pretrpela je velike gubitke, i nalazila se na klimavim nogama dok je pokušavala da uspostavi ravnotežu koju je rat uzdrmao. Zoran Đinđić bio je srpski političar, gradonačelnik,
osnivač moderne i obnovljene Demokratske stranke, kao i premijer Republike Srbije nakon pada vlasti Slobodana Miloševića.
Nije tajna da se Đinđić nalazio u opoziciji kao glavni lider protiv političkog režima tadašnjeg predsednika, oštro se zalagao za prekid takozvane trule legalizacije, svi znaju šta termin legalizacije predstavlja, uspostavljanje vlasti, televizije, dakle medija, policije i sudstva pod okrilje Ustava i zakona, kako i treba da bude. Legalizacija Slobodana Miloševića odnosila se na uživanje prava svojih pristalica i ljudi, sve ostalo spadalo je pod okrilje nelegalizacije. Prevrat koji je nastupio 5. oktobra 2000. godine je pobuna naroda, i nezadovoljstvo većine protiv urušavanja državnog poretka. Predsednik ima obavezu da zemlju vodi najbolje što ume
čuvajući njen integritet i interese, destabilizacija zemlje je glavni pokazatelj da se na vrhu sistema nalazi trula jabuka.
Zoran Đinđić se zalagao za poboljšanje evropskih integracija i pristupanje Srbije u Evropsku Uniju. Nakon raspada Jugoslavije, i formiranja Srbije i Crne Gore kao savez država, ovo pitanje se nalazilo na samom vrhu lestvice po važnosti i ključnom razrešenju. Vlada na ćelu sa Đinđićem je ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, što je za rezultat imalo formiranje institucija za zaštitu ljudskih prava i sloboda.
Glas naroda
Preuzeto sa wikipedia
Politika je vrlo osetljivo područje koje može u krajnjoj meri da napravi više štete nego koristi. Ukoliko su jedan režim učvrsti u sistem i traje, a samim tim i jača duži vremenski period, ostaviće trag koji je vrlo teško obrisati. Demokratija je vlast naroda, za narod, i između naroda. Kao premijer ali i dalje lider Demokratske stranke, Đinđić je negovao odnos sa Međunarodnim sudom pravde. Srbija je zemlja za urušenom infrastrukturom, načetom ekonomijom, i zapostavljenom spoljnom politikom. Promene su preko potrebne, to je bilo jasno, ali nijedna promena se ne dešava preko noći.
„Svetski eksperti tvrde da reforme koje mi sprovodimo spadaju u jedne od najuspšenijih reformacija među istočnoevropskim zemljama. Dok naši domaći eksperti tvrde da nije baš sve tako kako se čini u svetu, sve je podložno temeljnoj
proveri i dokazivanju. I sada imamo jedan narod koji je dobio međunarodno priznanje i potvrdu da radi neke stvari kako treba, ali sumnja u sebe.“- Zoran Đinđić
Rat Koštunica-Đinđić
- aprila 2001. godine, bivši predsednik Slobodan Milošević je uhapšen pod sumnjom da je zloupotrebio svoj položaj i da je svoju kampanju podvrgao korupciji koja je imala za cilj da obeščasti Srbiju i dovede je u podčinjen položaj. SAD su izvršile pritisak na Vladu Jugoslavije da izruče Miloševića Haškom tribunalu ili će ostati bez finansijske sigurnosti MMF-a i Svetske banke.Koštunica je smatrao da se izručenje protivi osnovnim načelima našeg Ustava, međutim ovu bitku nije uspeo da dobije, Đinđić je sazvao vanrednu sednicu Vlade u kojoj je razmatrano koliku posledicu može da pretrpi država ukoliko izgubi ekonomske partnere. Milošević je izručen Haškom tribunalu 28. juna 2001. godine na Vidovdan.
Ubistvo bivšeg oficira Službe državne bezbednosti Momira Gavrilovića samo nekoliko sati nakon sastanka sa Koštunicom izazvalo je političke nemire u zemlji. Koštunica je tvrdio da je Gavrilović ubijen zbog dokaza koje je posedovao a tiču se povezanosti Đinđićeve demokratske stranke sa organizovanim kriminalom. Smena mandata i napuštanje Vlade su samo prividno umirili situaciju. Pobuna JSO-a je poslednji vid borbe koji je okončan 17. novembran 2001. godine kada su se savladali transporteri i naoružani stražari u samoj bazi.
- marta 2003. godine u dvorištu zgrade Vlade Srbije Zoran Đinđić pogođen je metkom koji je prošao kroz srce, njegova smrt proglašena je sat kasnije u Urgentnom centru. Nakon njegove smrti proglašeno je vanredno stanje. Predsednika Vlade usmrtio je podoficir Zvezdan Jovanović pripadnik Crvenih beretki, koji je pravosnažno nakon hapšenja osuđen na 40 godina zatvora.
Kada se boriš za bolji život svog naroda, teret koji pada na tvoja pleća nije toliko težak, podupiru ga ljudi koji veruju da promena može da usledi. Iza Zorana Đinđića je mirno stajala nacija u koju je verovao i koja mu je verovala.
Autor: Sanja Petkov
