Svi oni koju su dobro upoznati sa hrišćanskom religijom sigurno su čuli za pojam Jezuiti, koji se na našim prostorima retko koristi. Malo ko zna da pojam Jezuiti ima potpuno isto značenje kao i ‘Isusovci’.
Jezuiti su najzatvoreniji i najmističniji red katoličkih kaluđera. Oni su od osnivanja pa do danas u prvom redu svih misija Katoličke crkve kao najvatreniji pobornici Katolicizma.
Društvo je osnovao Belgijski plemić, vojnik i budući svetac, Ignjasio od Lojole u Parizu 1534. godine, koji se okrenuo religiji posle jedne bitke u kojoj je teško ranjen nakon čega je doživeo versku konverziju i posvetio se praktičnim vežbama u približavanju doživljaja Boga. Poznat je po tome da je te vežbe i molitve sistematizovao u želji da ih približi i pomogne i drugima u tom iskustvu (Spiritual Exercises of Sv. Ignatius of Loyola).
Ova grupa poznata je kao ‘grupa praktičnih članova’, te postoji priča koja objašnjava isto. Naime, kada su bili zarobljeni franjevački, dominikanski i jezuitski sveštenik tokom ruske revolucije i bačeni u mračnu ćeliju, u pokušaju, da na neki način „izmole“ da im obezbede svetlo, svaki od njih pokušao je na svoj način; Franjevački odlučuje da obuče kostrijet i uđe u duboku molitvu za svetlo, ništa se nije dešavalo; Dominikanski sveštenik, održao je molitvu i predavanje o vrednosti i vrlini svetlosti, opet ništa; Onda ustaje jezuitski sveštenik, pronađe prekidač na zidu i upali svetlo. Ova priča na neki način sugeriše o kakvoj se praktičnosti radi kada je ovaj katolički sveštenički red u pitanju. Slično sugeriše i njihova izreka „Dajte nam dete od sedam godina i mi ćemo vam pokazati čoveka“.
Termin-Jezuiti, se najpre koristio pežorativno, da opiše nekog ko je previše spreman da koristi i prisvoji Isusovo ime. Sveštenički red priznat je od strane pape iz Vatikana 1540. godine.
Jezuiti moraju da poštuju određene smernice koje se tiču odeće: da bude pristojna, usaglašena sa oblačenjem u zemlji iz koje dolazi jezuita i da ne bude kontradiktorna siromaštvu koje oni praktikuju. Tokom godina kao najbolje rešenje u oblačenju izdvojio se jednostavni komad garderobe nazvan “jezuitska mantija”.
Vrhovni poglavar ovog reda naziva se General. Sve odluke bitne za red se donose na Opštem saboru, na kom se bira i General, čija dužnost nije vremenski ograničena. Isusovci su poznati po svojoj prosvetiteljskoj ulozi unutar Katoličke crkve, jer su to uglavnom veoma obrazovani pojedinci koji su osnovali veliki broj univerziteta i instituta unutar crkve. Vrhovni dokument u kome je sadržana funkcija ovog reda se naziva Formula Instituta i napisao ga je lično Ignjasio de Lojola.
Lojola je takođe napisao nekoliko knjiga, od kojih je najznačajnija “Duhovne vežbe”, koja je prema verovanju nastala tako što mu je “Sveta Marija” dala nalog da istu napiše prateći uputstva koja mu je dao “Sveti duh”. Njegovi učenici i savremenici su ostavili dokumenta koja svedoče o tome da je Lojola prilikom meditacije svetleo sa aurom ili je levitirao. On je 1622. godine proglašen za sveca od strane Katoličke crkve.
Nakon njegove smrti, Jezuiti postaju agresivan i veoma uticaj red, koji je najviše delovao u Španiji i španskim kolonijama.
Za Jezuite se vezuju brojne teorije zavere i kontroverze kao što su želja za vlašću koja je opisana u Monita Secreta (jezuitskom dokumentu), za koji članovi ove grupe tvrde da je falsifikat. Ovaj red je bio umešan i u razne političke intrige, kao što je zavera za ubijanje engleskog Kralja Džejmsa i celokupne protestanstske aristokratije u Engleskoj, zbog koje je i pogubljen jezuita Henri Garnet. Jezuite su često optuživane i za antisemitizam, međutim izraelski institu Jad Vašem je priznao napore nekolicine jezuita u spašavanju Jevreja tokom holokausta. Najpoznatiiji jezuita, koji je u isto vreme i najuticajniji u istoriji ovoga reda je Horhe Mario Bergoljo, argentinski kardinal koji je 2013. godine postao vrhovni poglavar katolika – papa, i tako postao prvi papa jezuita i prvi papa iz Južne Amerike.
Danas, ovaj crkveni red najbrojniji je na Svetu sa oko 20.000 članova koji deluju u više od 100 država. Funkciju poglavara cele družbe ‘genrala’ rada trenutno obavlja Artur Sosa.
Autor: Nela Baroševčić
