Diplomatija kao grana politike je veoma važna. Poznato je da se ona bavi odnosima među državama, interesima jedne zemlje, spoljnom politikom i pregovorima. Ona je stub stabilnog društva i mira među narodima. Nepoštovanje diplomatije se ne odražava samo na odnos između dve države već i na ceo svet. Njihovi loši potezi ugrožavaju mogu ugroziti ceo međudržavni sistem. I to pre svega se ondnosi na ekonomiju kao i na ceo društveni poredak.
Godinama unazad putevi diplomatije su se menjali. To je sve zavisilo od država i njihove diplomatske moći. Što je jedna zemlja diplomatski stabilnija tako može imati sve veći dobiti i njena uloga u posredavanja i donošenju odluka u svetu je veća . Međudržavni odnosi su od izuzetne važnosti. Oni mogu biti saveznički, dobrosusedski, prijateljski, dobri, korektni, zategnuti, prekinuti. Priroda tih odnosa se tokom godinama menjala. U zavisnosti od države do države. Ekonomski bogate zemlje imaju posebno ulogu spoljnoj politici i pregovorima. One su te koje donose konačnu odluku i koje najviše upravljaju svetskom diplomatijom.
Diplomatskim pregovorima su uspostavljale granice, prekidani ratovi, donosili veliki i značajno ekonoski dogovori. Njihovo poštovanje je donelo jednu veliku stabilnost celom svetu. Svako moguće dovođenje u opasnost tih isti rizikuju se kao posledica svega togo dođe do jedne velike nestabilnosti određenih država ali i čitavog političkog sistema. Danas svaka država koja ima civilizovano uređenje teži ka tome da uspostavi veoma dobre diplomatske odnose sa što više država.
Koliko se poštuje diplomatija? To je zaista teško reći. Dok manje države često dobijaju opomenu zbog svakog svog postupka velike i moćne često znaju praviti prekršaje i još to opravdaju. Dok moćnici upravljaju mapom kako im je volja male zemlje često mogu samo sotati neme pred nepravdom koja im je učinjena.
Često smo svedok razmirica između Amerike i Rusije. Takom ovih godina imali smo priliku da vidimo povlačenje diplomata i sa jedne i sa druge strane. Pokušaj da se Rusija degradira i da se često prelazi granice svojih mogućnosti SAD-u nije strana i za to koriste izgovor nepoštovanja ljudskih prava.
Evropa iako bi trebalo da bude neutralna što se tiče samoproglašene „države“ Kosovo možemo videti da i nije baš tako. Da indirektan a nekada i direktinije način vrše prtisak da i Srbija donese priznanje kako bi se „ispostavio“ bolji odnos. I takođe implicijaraju da je Srbija nosi veću krivicu za prekinute pregovore. Albanski političari na Kosovu dogovor koji je postignut u Briselu gotovo uopšte ne poštuju dok je sa druge strane Srbija sve što je potpisala dala od sebe to I da učini.
Autor:Aleksandra Lazić
