Zašto je ubijen Slavko Ćuruvija?

Politika

 Više od 2 decenije od ubistva srpskog novinara, izdavača, osnivača listova “Nedeljni telegraf“, “Dnevni telegraf“, i “Evropljani“. Ubijen je na uskrs 1999.godine, tokom NATO  bombardovanja Srbije nakon sukoba sa vlašću Slobodana Miloševića, zbog neslaganja oko izveštavanja o ratu na Kosovu i Metohiji. Slavko Ćuruvija rođen je 9.avgusta 1949.godine u Zagrebu. Diplomirao je na beogradskom Fakultetu političkih nauka 1978.godine i ubrzo se zaposlio kao poslovni sekretar i stručni saradnik za odnose sa javnošću u preduzeću Mašinogradnja u Beogradu. Bio je stalni honorarni saradnik lista „Danas“ iz Zagreba, zatim Centra za društvena istraživanja, a od 1984.godine analitičar u upravi za analize Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove. Bio je autor dve  publicističke knjige, scenarija za više TV emisija. Pisao je komentare i reportaže sa Kosova u periodu od 1986-1988, seriju tekstova o političkim zatvorenicima u Jugoslaviji. Bio je kontroverzan i u svojim novinarskim i političkim opredeljenjima. Neposredno pre ubistva, Ćuruviju je pratilo 27 pripadnika Državne bezbednosti, ni posle više od 20.godina nije poznato ko su nalagodavci, ni izvršioci ubistva. 2019.godine Radomir Marković i još trojica bivših pripadnika Državne bezbednosti nepravosnažno su osuđeni na ukupno 100 godina zbog umešanosti u ubistvo Ćuruvije. 

Čuruviji je pucano u leđa, jedan hitac ga je pogodio u glavu, a drugi mu je prošao kroz srce. Neposredno pre napada Slavko je sa suprugom bio na ručku sa prijateljima. Napadači su udarcem drškom od pištolja onesvestili Slavkovu suprugu Branku Prpu.

U toku istrage, advokat i zastupnik Jova Ćuruvije brat ubijenog Slavka, Rajko Danilović izjavio je da osobe upućene u istražni predmet znaju ko je izvršio ubistvo i koji ljudi iz Državne bezednosti su to organizovali.

Na optužnici iz 11.aprila 1999.godine, tvrdi se da je Miroslav Kurak ubio Ćuruviju, a da mu je saučesnik bio  Ratko Romić, koji je drškom  od pištolja udario u glavu  Branku Prpu. Prpa je tvrdila da Miroslav Kurak nije čovek za koga je tužilaštvo tvrdilo da je pucao u Slavka, izjavivši da je tužilac optužio Kuraka kao neposrednog izvršioca ubistva Ćuruvije na osnovu svedočenja Milorada Ulemeka Legije, bivšeg komandanta JSO ( Jedinica za specijalne operacije ). Kada je slučaj došao do suda, Milorad Ulemek Legija je naveo da mu je prećeno zbog svedočenja i odbio je da se pojavi na sudu. On trenutno služi maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora zbog ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića 2003.

Od 1980.do 1994. Bio je komentator, urednik unutrašnje političke rubrike, a potom i glavni urednik “Borbe“. Sarađivao je u “Komunistu“, NIN-u, “Vjesniku“, “Večernjem listu“, “Nedelji“, “Pobjedi“, “TV Beograd“, “TV Politika“, “TV Sarajevo“ i u nekim evropskim listovima.

Dnevni telegraf, privremeno je zabranjen 4.oktobra 1998, a prostorije zapečaćene na osnovu uredbe Vlade Srbije o posebim merama u uslovima pretnje NATO napada na zemlju. Krajem oktobra zaplenjena je celokupna imovina firm DT-pres, nakon čega su listovi registrovani u Crnoj Gori. Ćuruvija je bio hvaljen i napadan. Bio je blizak sa Mirjanom Marković, ženom nekadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, zbog čega su njegove novine često sadržavale insajderske  informacije o odlukama režima. Odnos se značajno pogoršao tokom 1998.godine i sukoba na Kosovu.

Ubijen je kao prvi sa spiska političkih neprijatelja režima Slobodana Miloševića. Uprkos brojnim obećanjima najviših predstavnika vlasti, u godinama nakon pada režima, da će ubistvo biti rasvetljeno, istraga je nevoljno i sa prekidima sprovođena punih 16.godina. Na to su se nadovezale 4 godine suđenja sa više od 100 svedoka, oko 90 ročišta, sa mnoštvom pokušaja, ponekad i uspelih, da se neki od ključnih svedoka i dokaza odbace. Prvostepena presuda, neposredno pre dvadesetogodišnjicu ubistva, nalagodavce i neposrednog izvršitelja označila je kao “nepoznata lica“. Apelacioni sud je u septembru prošle godine ukinuo ovu presudu i vratio je istim sudijama na ponovni postupak. Od oktobra 2020.godine traje ponovljeno suđenje.

Autor: Marija Jovičić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *