Sukobi u Ruandi nisu ni bili na pomolu tog 6. Aprila 1994.godine, ali tako običan dan ubrzo se pretvorio u građanski rat u Ruandi sa razornim posledicama za celu državu i društvo.Tog dana ubijen predsednik Ruande, koji je bio pripadnik Hutua u slučajnoj nesreći. Za nesreću su optuženi Tutsi, avion je oboren raketama. Sa predsednikom Ruande je bio ceo državni vrh, predsednik Burundije, načelnik vojske Generalštaba i šef predsedničkog obezbeđenja.
Sukob se rasplamsao između plemena Hutu i Tutsi.Plemena ustvari nisu ni postojala, nego su to bile socijalne grupe –kaste, dolaskom kolonijalnih sila formiraju plemena jer se nisu interesovali za starosedeoce.Huti su bili siromašniji, a Tutsi bogati i da bi ih lakše kontrolisala, Belgija kao kolonijalna sila, raspodelila ih je u dva plemena i uspostavila aparthejd i favorizuju Tutse.
Revoltirani Huti i isprovocirani, izvršavaju atentat 7.aprila na Tutsi premijera sa svim ministrima i onih koji su trebali da budu deo tranzicione vlade. Isti metod koji je primenjen na Republiku Bosnu i Hercegovinu, primenjen je u na Ruandu. U tom trenutku rat u BiH je već bio u jeku i svetskim silama nije trebala još jedno žarište i sukobi. Tako na sukobe u Ruandi nisu reagovale ni Ujedinjene Nacije, ni Belgija pod izgovorom da nisu dobili dozvolu i samo su se povukle i pustili da se narod ubija između sebe.Način na koji su se rešili sukobi u BiH, rešili su se i u Ruandi.
Pol Kagame,potpredsednik Ruande je organizovao PFR ( Patriotski front Ruande) i poveo rat na strani Tutsa, koji je trajao 100 dana. Finansijer rata Felisijen Kabuga, koji je posle rata dugo bio u izbeglištvu i promenio čak 28 identiteta, Francuska ga je pronašla 2020.godine u predrgrađu Pariza. Iako se govori da su Huti ubijali Tutse, danas kada se pogleda situacija je sve očiglednija da je bilo obrnuto.Hutsi uplašeni za svoj život su se bežali u Kongo, što je dovelo do I i II rata u Kongu.Tutsi su samo prvih dana ubili između 25,000 – 40,000 hiljada Hutua, osumnjičenih za genocid, dok je Kagameov režim ubio oko 100.000 hiljada Hutua. Pol Kagame i Tutsi nisu deo Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda i da su se zločini odigrali baš te godine kada Ruanda nije više bila pod nadležnošću Međunarodnog tribunala. SAD i Velika Britanija su podržale Kigaliju samo iz razloga jer su mogli da povuku svoju vojsku iz Darfura.
Danas je zabranjen govor o etničkim podelama, osim kada o tome govore Tutsi.Pol Kagame je i dalje predsednik države, da se njegova demokratija zasniva na strahu ugrožene manjine (Tutsi), da dođe na vlast većina koja je „kriva“.Neki govore da ubijanjem jednog plemena izgrađuje se nacija.Dobar ekonomski razvoj je zaslužan za resurse od kojih Ruanda živi i razvija se. Žrtve sukoba se danas broje u ogromnim brojkama između 800,000- 1,000,000.
Autor: Marija Lilić
