Danas je Međunarodni dan borbe protiv Parkinsonove bolesti! Simbolično se obeležava 11. aprila, jer je toga dana 1755. godine rođen čuveni doktor Džejms Parkinson. Cilj je da se na ovaj dan podigne svest o ovoj bolesti, ali i da se osvetle svi napori svetskih organizacija da se ova bolest iskoreni. Širom sveta se na ovaj dan organizuju brojne promotivne aktivnosti kako bi se što više ljudi osvestilo i uključilo u misiju borbe protiv Parkinsonove bolesti.
Crvena lala je simbol ove bolesti, pa se tako ona može često naći na mnogim promotivnim materijalima koji su povezani sa ovim danom.
Danas u svetu od ove bolesti boluje oko 10 miliona ljudi. Iako je ovo bolest koja napada ljude u starijoj dobi, oko 4% ljudi oboli pre svoje pedesete godine. Parkinsonova bolest je češća kod muškarac, a rizik se povećava sa starenjem. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 20 000 ljudi koji imaju Parkinsonovu bolest.
Parkinsonova bolest je hronična neurodegenerativna bolest koja se manifestuje karakterističnim simptomima, a javlja se kao posledica izrazitog nedostatka neurotransmitera dopamina u delu mozga orgovornom za kontrolu voljno kordinisanih pokreta i početka neke motoričke radnje. Tačan uzrok degeneracije dopamineričkih neurona je nepoznat, ali sese pretpostavlja da je posledica interakcije genetičkih činilaca i činilaca okoline. Genetički činioci su starenje, pol i rasa, dok su činioci okoline neka trauma, izloženost pesticidima, herbicidima i ugljen monoksidu.
Veliki problem kod ove bolesti je to što se ona razvija polako i zato može proći nekoliko meseci, ali i nekoliko godina pre nego što bolesnik uopšte ustanovi da ima bilo kakave tegobe i simptome.
Međutim postoje četiri glavna simptoma koji karakterišu ovu bolest:
- Tremor ili drhtanje šaka, ruku, nogu i čeljusti lica
- Povećana ukočenost mišića
- Usporenost i siromaštvo pokreta (bradikinezija)
- Posturalna nestabilnost
Uz ove, često je i prisustvo takozvanih nemotornih simptoma kao što su poremećaji raspoloženja, poremećaji spavanja, autonomna disfunkcija, bolne senzacije i tako dalje. Na osnovu prisustva ovih znakova u kliničkoj slici pacijenta postavlja se dijagnoza Parkinsonove bolesti.
Simptomi Parkinsonove bolesti se javljau postepeno, obično najpre na jednoj strani tela.
Ranije je, bez lekova, očekivan rok trajanja bolesti, a i života, od uspostavljanja dijagnoze bio deset godina. Međutim, danas se to bitno izmenilo. Uz terapiju, koja je individualna za svakog pacijenta, moguće je da se bolesnicima omogući da žive normalno.
Autor: Emilija Janjić
