Pomen četnika obično kod javnosti stvara asocijaciju na Dragoljuba Dražu Mihailovića i njegov Ravnogorski pokret ili JVUO.
Mada, posmatrajući istoriju četništva, slobodno bi mogli reći da je Mihailović među poslednjima oslovljavao svoj pokret četnički, a svoje ljude četnicima.
U toku Balkanskih ratova postojali su komitski odredi, delovali dobrim delom po Makedoniji i istočnoj Srbiji.
Pre Draže, Kosta Pećanac sa bogatim komitskim iskustvom okuplja, po njegovim rečima, oko 15 000 boraca, a nazivaju se takođe četnici.
U istoriografiji poznatiji kao „crni četnici“, „vladini četnici“ ili samo četnici, ostali su vrlo ozloglašeni.
Kao dan osnivanja i slavu, Pećanac je odredio Vidovdan, a godina je bila 1941. Očekivalo je se da će četnici Pećanca pružati otpor okupatoru, ali kolaboracija i podređenost Nedićevoj vladi označili su tu ideju propalom. Takav stav inicirao je nastanak i razvoj partizanskog i četničkog pokreta Mihailovića.
Stav Pećanca i neuspele borbe protiv partizana doveli su do osipanja broja ljudi, tako da je veliki broj prišao Draži, među njima i poznatiji Dragutin Keserović.
Da odredi nisu dugo potrajali svedoči i to je krajem 1941. broj ljudi pao na 6 500. Konačno, odredi su do kraja 1942. predali da postoje.
Uglavnom, sudbina četnika je pretežno crna, naravno za one koji nisu menjali uniformu ili bili vrbovani od OZNE, samim tim nam je i poznata sudbina samog Mihailovića.
Takođe, ostaje otvoreno pitanje, koliko su strane agenture odigrale ulogu pre rata, prilikom poseta Pećancu, znajući da svojom slavom može okupiti veliki broj ljudi, o čemu i svedoče brojke koje su u početku bile impozantne.
Pored toga, problem mu nije bio da krši dogovore, iako se sa NOP-om dogovorio u toku 1941, za zajedničko delovanje protiv okupatora, nakon dolaska predstavnika Gestapoa on odluku radikalno menja, a po toj odluci i delovanju koje je usledilo, ugled mu je, na neki način, ostao ukaljan, a slava kojom je okupio mnoštvo ostala samo u sećanju.
Autor: Miloš Simunović
