Žrtve NATO bombardovanja

Politika
  1. maja 1999. godine otpočelo je NATO bombardovanje nad tadašnjom SR Jugoslavijom  i ako je od tada prošlo 22 godine i dalje se ne zna tačan broj nastradalih. Procenjuje se da je žrtava bilo između 1200 i 4000 a da je povređenih bilo oko 12 hiljada. 

NATO agresija nad Saveznom Republikom Jugoslavijom trajala je 78 dana. Za tih skoro 11 nedelja  gotovo da nije prošao dan a da se sirene za vazdušnu opasnost nisu oglasile. Nad teritorijom Srbije i Crne Gore izvršeno je oko 2300 udara i bačeno je oko 15 tona osiromašenog uranijuma. Privreda naše zemlje u potpunosti je urušena a broj žrtava i povređenih rastao je svaki dan.  Međutim, imena žrtava niko nikada nije popisao, niti je napravljena baza podataka sa tačnim brojem nastradalih, za sada se zna da je među stradalim bilo 79 maloletnih lica i oko 750 pripadnika MUP-a i Vojske.  I ako je prema pisanju “Večernjih novosti” prošle godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će se na njegovu inicijativu formirati komisiju koja će utvrditi tačan broj nastradalih  o tome se ništa nije čulo. Nekadašnji predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković jedini je državni zvaničnik koji je izašao sa konkretnim brojem podacima, istakao je da je tokom bombardovanja poginulo oko 1000 pripadnika vojske i policije i 2500 civila, od kojih su 89 bili deca, ti podaci nikada nisu potvrđeni. Ne zna se zašto država još uvek nije popisala žrtve i zašto vlast već 22 godine ćuti, spominjane su nemogućnosti popisa, ali kako su onda mogle da se popišu sve srpske žrtve ubrzo posle Prvog svetskog rata?  

I ako broj ljudi koji su stradali tokom bombardovanja nikada nije utvrđen sumnja se da osiromašeni uranijum koji je bačen na tlo Srbije i Crne Gore i danas ostavlja posledice po stanovništvo.

 

Autor: Dragana Dragičević

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *