Krasio je male ekrane više od pola veka, osvojio je srca publike nezaboravnim ulogama u filmovima „Tramvaj zvani želja“, „Na dokovima Njujorka“ i „Paton“. Njegovo ime je postalo sinonim za uspeh, prepoznatljivo celoj Americi, njegova realistična gluma visoko se kotirala na lestvici filmskih ostvarenja, njegovi filmovi su bili među najprodavanijim, a serije u kojima je glumio postale su neizostavni deo svakog domaćinstva. Ljudi su se brzo navikavali i srodili sa likovima koje je Malden glumio.
Rođen kao Mladen Sekulović u Čikagu 22. marta 1912. godine bio je najstariji od trojice braće. Njegov otac Petar Sekulović napustio je rodno mesto Podosoje i pošao u Čikago sa suprugom kako bi svojoj porodici omogućio bolji život. Malden nikada nije krio svoje poreklo, od malena je govorio srpski jezik i hvalio bi se kako mu je otac osnivač najstarijeg pevačkog društva u Americi pod nazivom „Sokol grupa-Branko Radičević.“Nikada nije zaboravio svoje korene, kulturu i običaje koje su njegovi roditelji negovali.
Naravno, put do slave je put posut trnjem i kamenjem. Život Mladena Sekulovića je bio svakidašnji, običan radnik u čeličani kome je dojadilo da se svakog jutra budi i odlazi na isto radno mesto. Težio je ka promeni, voleo je šarolikost, uživao je u stvaranju i oživljavanju likova koji nose u sebi snažnu poruku, zato je napustio fabriku i okušao svoju sreću u pozorištu. Radio je na Brodveju, dobio je stipendiju
i proveo naredne 3 godine u pozorištu kada je na nagovor čelnika promenio ime u Karl Malden.
Najveću slavu je stekao u filmovima režisera Elije Kazana. U filmu „Tramvaj zvani želja“ iz 1951.godine odigrao je fantastičnu ulogu Miča, najboljeg prijatelja Stenlija Kovalskog kog je glumio Marlon Brando, rame uz rame ove dve legende filmske kinematografije su bile pravi pogodak, taj film je Maldenu doneo Oskara za najboljeg glumca u sporednoj ulozi. Nizao je uspeh za uspehom, u filmu „Na dokovima Njujorka“ takođe je novinovan za Oskara za najboljeg glumca u sporenoj ulozi.
. 
Spomenik Karlu Maldenu kod Jugoslovenske kinoteke.
Ostavio je trag i u jugoslovenskoj kinematografiji glumeći u filmu “Suton” režisera Gorana Paskaljevića iz 1982. Godine. Glumio je srpskog imigranta u SAD Marka Sekulovića, film je snimljen na engleskom jeziku. Snimao je filmove sve do 1993. godine kada se povukao. Od 1989. do 1992. godine bio je predsednik Akademije filmskih umetnosti i nauka, koja dodeljuje Oskara. Zadnji put kada se pojavio na malim ekranima bilo je u mini seriji od 14 epizoda “Zapadno krilo”.
- godine dobio je nagradu za životno delo. Samo par godina kasnije, preminuo je u Los Anđelesu 1.jula 2009. godine. Kažu da čovek može da umre dvaput. Prvi put je smrt, a drugi kada ga zaborave. Čovek koji je za sobom ostavio neizbrisiv trag nikada neće umreti.
Autor: Sanja Petkov
