Danas je održan Ekološki ustanak, jedan od protesta za očuvanje životne sredine. Značaj ovog protesta su, kroz svoj govor, izneli mnogi govornici. Da je prirodna bitna zna svaki razuman čovek. Da nema vode, ne bi bilo biljaka, da nema njih ne bi bilo vazduha, a da nema ni njega ne bismo postojali ni mi. Ovo je jedan neraskidivi lanac kog smo svi svesni. Kao što vidimo voda je veoma bitna za sve nas. Takođe, znamo da čovek bez vode ne može da izdrži ni 24 časa. Da ne bismo ulazili dalje u tematiku, bolje da se zaustavimo ovde i podržimo sve te ljude koji se bore za naše dobro, za dobro naših potomaka.
Protest je počeo pesmom, a prvi govornik koji nam se obratio bio je naš poznati pesnik Ljubivoje Ršumović. Podsetio se pesme „Deca su ukras sveta“ i istakao da pored njih ima i drugih ukrasa. Ispričao nam je priču o Maurima sa Novog Zelanda i njihovoj borbi da svoju kultnu reku proglase živim bićem i dodele joj zaštitnike, ombudsmene. „Ja sam voda i voda je ja, ja sam drvo i ovo drvo je ja, ja sam zemlja i ova zemlja je ja, ja sam vazduh i vzduh je ja.“ naveo je Ršumović i pozvao da svi poštujemo ovaj amanet koji su dali Mauri. Ovim nas je podstakao na ekološki patriotizam, odnosno da se sjedinimo sa prirodom. Istakao je da se moramo boriti protiv pohlepe svake vrste. „Pohlepa je stavljanje potoka i reka u cevi, da bi se dobilo nešto malo kilovata.“ Postavio je i pitanje „Gde će onda srna i jazavac piti vodu?“. Govor je završio svojom pesmom, koja je danas izdata, pod nazivom „Protest“ i dobio je gromoglasan aplauz prisutnih.
Sledeći govornik je bio profesor dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić, čovek iz struke. Na početku se zahvalio svim prisutnim ljudima i izneo zastrašujuće podatke iz Republičkog zavoda za statistiku da je u januaru i februaru ove godine rođeno 8985 beba, a umrlo 20583 ljudi. „Mi smo narod koji kopni, topi se i nestaje i samo mi možemo to da preokrenemo i zaustavimo“, rekao nam je profesor Ristić. Dodao je: „Naravno da nam treba razvoj, ali ne razvoj koji dovodi do zagađenja vazduha, uništavanja šuma, zagađenja njiva, odvođenje voda i raseljavanje našeg stanovništva“. Osvrnuo se na 2018. godinu i izjavu ministarke Zorane Mihajlović, kako je bila tužna što je izgrađeno samo 50 MHE od mogućih 850, da bi pre mesec dana izjavila da te male hidroelektrane nisu neko rešenje i da ih ne treba graditi. A pritom je u novembru prošle godine promovisala projekat „Jadar“ pored Loznice. Spomenuo je i kompaniju Rio Tinto, koja se bavi eksploatacijom litijuma i da su im izdate dozvole za istraživanja na području Loznice, Valjeva i Dobrinja kod Požege. „Da li je to ministarstvo nacionalna institucija koja radi u najboljem interesu srpskog naroda ili je servis multinacionalnih kompanija i opskurnih investitora koji jeftino žele da dođu do srpskih resursa“, upitao je dekan. Istakao je da oko Loznice imaju „tri trovačnice“ i da deca u Zajači imaju u krvi povišen sadržaj olova. Pored svega toga planiraju i „četvrtu trovačnicu“ blizu Jadra, koja za njega predstavlja „sliku pakla“. Osvrnuo se i na seču šuma na Košutnjaku i Avali iako svi znamo da su to pluća Beograda. „Nepismeni knez Miloš je zabranio seču šuma na Avali, a da danas neki „navodno pismeni“ hoće da seku šume“, rekao je Ristić. Naveo je takođe da agresivni urbanizam treba zaustaviti i da sve ovo vodi u urbanu kataklizmu. Rekao nam je i da izaberemo, „Hoćemo li da budemo slobodni ljudi, koji se slobodno kreću i dišu punim plućima, u svojoj lepoj zemlji ili ćemo da se pretvorimo u nekolonijalne koriste i idiote koji pognuto i tunjavo žive svoje živote“. Na kraju nam je poručio, „Jedan je život i jedna je Srbija“.
Nakon Ratka Ristića, pesmom se obratila Jelena Petošević, a zatim se okupljenima obratio Aleksandar Jovanović Ćuta iz Udruženja „Odbranimo reke Stare planine“. Na početku se zahvalio svima na ovolikom broju, u ime dece Stare planine i istakao da je ovo napad na sve što je zdravo. Pokazujući na Narodnu skupštinu rekao je, „Na nju ćemo da postavimo crvene fenjere i onda će da dobije pravi smisao, od kupler majstora koji bi svoju zemlju dali na izvol’te prvom koji naiđe, od ljudi koji su naše izvorske vode dali Kola-koli, koja nas truje svaki dan“. Rekao je da želi da se obrati Ani Brnabić, Zorani Mihajlović, koja je potpisala smrtne kazne za naše reke i „onom koji je umisio da je Bog“, Aleksandar Vučić. Rio Tintu je poslao poruku, „Propašće vam svaki evro koji ste uložili da trujete Srbiju, čekaćemo vas svuda, u Košuntanju, Makišu, Drini, Staroj planini. Ovo je naša zemlja, svi ste dobrodošli, ali nema trovnja naše dece“. Govor završava rečenicom, „Želim da vas zamolim, da se više ne delimo, ovo kuda smo pošli možemo samo ako smo zajedno, da ova zemlja bude čista i zdrava“.
Zoran Kostić Cane je bio sledeći i on ističe da sečemo granu na kojoj sedimo. „Svi smo u bedaku da zbog provizije mi postajemo građani drugog reda“, govori nam da ovo ne smemo dozvoliti i da mi drugu zemlju nemamo.
Sledeći govornik je bio Desko Stojanov iz Rakite. „Tamo gde ima zakona, oni ga ne primenjuju, gde ga nema traže porez“ osvrćući se da država ne sprovodi sopstveni zakon i istakao da reke nećemo dati. Upitao je i šta će se desiti kada krenemo ka graničnim prelazima i budemo prve ekološke izbeglice. Naveo je da je od pamtiveka čovek jahao konja, a sada je došlo vreme gde konji jašu narod. Na kraju je izrecitovao pesmu „Na uranku“ i rekao „Nećemo dati nijednu reku, budite sigurni“.
Naglašeno je da je Biološkom fakultetu u opisu posla da brane prirodu. Iako trpe velike pritiske, profesorke Ljiljana Tomović i Biljana Stojković ne odustaju i idalje se bore na istoj strani. Istakle su da smo pred ekocidom i da moramo da se solidarišemo i ne smemo da se delimo. Ljiljana je rekla da je priroda život, a za njih je to profit i da je fauna počela da naseljava skupštinu. „Ovo je naša zemlja, a ne njihov sitan kusur“, bila je jasna Ljiljana. Dok nas je Biljana upitala „Da li se borimo ili bežimo?“ i rekla da su jasni zadaci i budući koraci.
Nakon njih dve, obratila se i otpevala pesmu Snežana Jandranović. Zatim su na binu došli Ekološki aktivisti iz Bosne i Hercegovine, koji se solidarišu sa nama i došli su da podrže ovaj skup. Ukazali su da se bore za zdrav život i da ne smemo da dozvolimo da se oduzima dostojanstvo običnom čoveku.
Studenti Šumarskog fakulteta se bore za očuvanje ove zemlje. Organizuju mnoge akcije i između ostalog sade drveće na mnogim mestima po Srbiji. U ime svih tih studenata reč je imao Nikola Popović, student prodekan na pomenutom fakultetu. On je umesto običnog govora pričao bajku koju je ilustrovao crtežima. Priču je počeo o jednoj porodici koja je živela u čistoj i zdravoj sredini, gde su deca udisala čist vazduh i pili čistu vodu, a zatim je rekao da je sve to bajka. Danas je mnogo drugačije, kako je ispričao deca se igraju u stanovima i susednu zgradu ne mogu da vide od smoga. Takođe nam je rekao da naša zemlja dostiže svetski maksimum zagađenosti. Onda je ispricao svoju priču i rekao kako mu je majka obolela od raka pluća, a otac umro od korone. Njega je ovo podstaklo da se još više bori za zdraviju životnu sredinu.
Zatim je okupljenima Zoran Stojanović rekao da su reke Stare planine odbranjene, ali da to isto treba da uradimo i sa ostalim rekama i da zaustavimo gradnju mini hidroelektrana.
Bojana Selaković je rekla da svi okupljeni ljudi predstavljaju prave patriote. Uporedila je otvaranje novih kamenoloma sa rastom pečuraka posle kiše. „Nećemo dozvoliti vađenje rude na mestu gde je bila Cerska bitra“, bila je jasna Bojana.
Okupljenima se obratila i Dragana Đorđević, žena iz struke. Rekla je da Vlasotince ostaje bez reke zbog MHE, u Kučevu je slična situacija, samo što se ovde reka Pek zagađuje otpadom,mnoge druge reke su takođe ugrožene. Upozorava nas, da ako se ovako nastavi i Beograd će ostati bez vode.
Govor je držao i Miroslav Mitrović iz Udruženja „Ne damo Jadar“ i rekao da će ih svi oni čekati na Drini.
Rade Panić i Miodrag Pogačar su takođe podržali skup i rekli da su im iza leđa (vlast) oni koji tamo i treba da budu. Poručili su nam da ne odustajemo i da čuvamo dom. Slogan im je „hrabro, solidarno i borbeno“.
Kralj iz Čačka je otpevao pesmu, a zatim se obratila Ivana Marković koja je predstavila prava i zahteve koje su sastavile 80 Ekoloških udruženja. Rekla je da će stati ispred svake mašine i da ne smemo da dozvolimo da se ljudi kao lastavice odsele. Zahtevi koje su napisali su:
- Poštovanje Ustava i postojećih zakona
- Ukidanje propisa sa najvišim standardima životne sredine
- Učešće građanki i građana u pitanjima zdrave životne sredine
- Informisanje i obrazovanje o zaštiti životne sredine na svim nivoima
- Zaštita prirode
- Zaštita svih šuma, zaustavljanje seče u zaštićenim područjima i pošumljanje
- Obustava gradnji i revizija štetnih projekata MHE
- Očuvanje vodnih dobara
- Zdrave urbane sredine
- Da dišemo čist vazduh
- Dobru energiju za sve
- Sveobuhvatni održivi razvoj
Orkestar je otpevao pesmu Karneval i na kraju se obratio Aleksandar Panić veteran u ovim borbama. Rekao je da zlo jača, a da narod pomaže jer ćuti. „Srbijo promeni svoju glavu“ uzviknuo je i pozvao sve prisutne u šetnju. Krenulo se od Narodne skupštine, pored zgrade Vlade, zatim pored prostorija Rio Tinto u Resavskoj ulici do zgrade RTS-a, od koga kog su zahtevali dvosatnu emisiju u koj bi učestvovali predstavnici institucija odgovornim za zaštitu životne sredine.
Autor: Teodra Kijanović
