Emilijano Zapata-politički borac i revolucionar

Društvo istorija

„Ako nema pravde za narod, neka ne bude mira za vlast!“ 

Na današnji dan ubijen je poznati borac za ljudska i manjinska prava, pobunjenik  koji je verovao da svet ne pripada samo bogatoj eliti i prvoj ligi koja povlači konce  udobno smeštena iza scene, dok radnička i seljačka klasa obavlja njihove prljave  poslove. Svaki čovek zaslužuje priliku da slobodno živi i stvara.  

Emilijano Zapata bio je meksički političar i vođa meksičkog seljačkog pokreta za  agrarnu reformu u Meksičkoj revoluciji koja je vođena sedam dugih godina. Rođen  je 8. avgusta 1879. godine u gradu San Migel, potiče iz seljačke porodice koja je  preživljavala uzgajajući zemlju i baveći se agrarnom proizvodnjom. Odatle se i  stvorila ideja za stvaranje plana koji će omogućiti da svaki član društva dobije  parče zemlje kako bi mogao da preživi i vodi domaćinstvo. Zapata je bio  nepisemen seljak koji je skoro ceo svoj život govorio na nauatal jeziku. Okupio je  grupu domorodaca iz svog sela i još pristalica je našao na hacijendi Morales,  otpočeo je pobunu pod parolom „Zemlja i sloboda“, 1910. godine se pridružio  ameksičkom revolucionaru Francisku Maderi u borbi protiv diktatora Porfirija  Dijaza. 

Meksiko je preživeo veliko razdoblje pod diktaturom kao političkim režimom, bez  obzira na smenu diktatura. Uvek se nalazio neko ko će preuzeti praznu poziciju i 

nastaviti sa svojim posebnim planovima koji uključuju diktaturu kao nezaobilaznu  vrstu vladavine.  

Plan agrarne reforme pod imenom „Plan Ajala“ zasnivao se na preraspodeli zemlje  za domorodačko stanovništvo. Međutim Madera nije želeo da izvrši agrarnu  reformu, zatražio je raspuštanje seljačke gerile što je dovelo do sukoba sa  Zapatom. Kada je pala vlast Franciska Madere na njegovo mesto dolazili su novi  diktatori poput Viktorijana Verte i Karanza, ali ni njihov način vladanja nije pružao  nikakvu vrstu jednakosti i ravnopravnosti te je Zapata nastavio da se bori protiv  ove vlade. U tome mu je pomogao Pančo Vilja.  

  1. godine osovjili su Meksiko Siti, ali su u januaru sledeće godine morali da  napuste teritoriju. To Zapatu nije sprečilo da nastavi da se bori, utemeljio je svoj  narod na severu Meksika i borio se protiv neistomišljenika. Nastavio je da sprovodi  plan agrarne reforme, pretočio ga je u pismeni akt revolucinarno-antifeudalnog  karaktera koji je naišao na dobar prijem širom Meksika, kao i u drugim zemljama  Latinske Amerike.  

Ostatak života proveo je u opoziciji gde se oštro borio protiv represije i mera koje  su bile nezadovoljavajuće za običan narod. Namamljen je na sastanak sa vladinim  trupama gde je ubijen 10. aprila 1919. godine iz zasede u mestu Ćnameka.  Ostao je upamćen po hrabrosti i osećaju za pravdu, njegovo ime i rad je služilo  drugim ljudima da se bore protiv ugnjetavanja u sopstvenim zemljama.  

Vlast je kao koren koji pušta svoje žile i kasnije se razgrana na mnogo sitnijih  grančica. Ukoliko se ne saseče dotrajali koren, nikada se neće razviti nova biljka. 

Autor: Sanja Petkov

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *