„Ako nema pravde za narod, neka ne bude mira za vlast!“
Na današnji dan ubijen je poznati borac za ljudska i manjinska prava, pobunjenik koji je verovao da svet ne pripada samo bogatoj eliti i prvoj ligi koja povlači konce udobno smeštena iza scene, dok radnička i seljačka klasa obavlja njihove prljave poslove. Svaki čovek zaslužuje priliku da slobodno živi i stvara.
Emilijano Zapata bio je meksički političar i vođa meksičkog seljačkog pokreta za agrarnu reformu u Meksičkoj revoluciji koja je vođena sedam dugih godina. Rođen je 8. avgusta 1879. godine u gradu San Migel, potiče iz seljačke porodice koja je preživljavala uzgajajući zemlju i baveći se agrarnom proizvodnjom. Odatle se i stvorila ideja za stvaranje plana koji će omogućiti da svaki član društva dobije parče zemlje kako bi mogao da preživi i vodi domaćinstvo. Zapata je bio nepisemen seljak koji je skoro ceo svoj život govorio na nauatal jeziku. Okupio je grupu domorodaca iz svog sela i još pristalica je našao na hacijendi Morales, otpočeo je pobunu pod parolom „Zemlja i sloboda“, 1910. godine se pridružio ameksičkom revolucionaru Francisku Maderi u borbi protiv diktatora Porfirija Dijaza.
Meksiko je preživeo veliko razdoblje pod diktaturom kao političkim režimom, bez obzira na smenu diktatura. Uvek se nalazio neko ko će preuzeti praznu poziciju i
nastaviti sa svojim posebnim planovima koji uključuju diktaturu kao nezaobilaznu vrstu vladavine.
Plan agrarne reforme pod imenom „Plan Ajala“ zasnivao se na preraspodeli zemlje za domorodačko stanovništvo. Međutim Madera nije želeo da izvrši agrarnu reformu, zatražio je raspuštanje seljačke gerile što je dovelo do sukoba sa Zapatom. Kada je pala vlast Franciska Madere na njegovo mesto dolazili su novi diktatori poput Viktorijana Verte i Karanza, ali ni njihov način vladanja nije pružao nikakvu vrstu jednakosti i ravnopravnosti te je Zapata nastavio da se bori protiv ove vlade. U tome mu je pomogao Pančo Vilja.
- godine osovjili su Meksiko Siti, ali su u januaru sledeće godine morali da napuste teritoriju. To Zapatu nije sprečilo da nastavi da se bori, utemeljio je svoj narod na severu Meksika i borio se protiv neistomišljenika. Nastavio je da sprovodi plan agrarne reforme, pretočio ga je u pismeni akt revolucinarno-antifeudalnog karaktera koji je naišao na dobar prijem širom Meksika, kao i u drugim zemljama Latinske Amerike.
Ostatak života proveo je u opoziciji gde se oštro borio protiv represije i mera koje su bile nezadovoljavajuće za običan narod. Namamljen je na sastanak sa vladinim trupama gde je ubijen 10. aprila 1919. godine iz zasede u mestu Ćnameka. Ostao je upamćen po hrabrosti i osećaju za pravdu, njegovo ime i rad je služilo drugim ljudima da se bore protiv ugnjetavanja u sopstvenim zemljama.
Vlast je kao koren koji pušta svoje žile i kasnije se razgrana na mnogo sitnijih grančica. Ukoliko se ne saseče dotrajali koren, nikada se neće razviti nova biljka.
Autor: Sanja Petkov
