DA JE BATINA VALJALA-NE BI IZ RAJA IZLAZILA

Društvo

Iako batine zaustavljaju neželjeno ponašanje, one samo trenutno, odnosno kratkoročno rešavaju problem, a ostavljaju emotivne tragove i šalju lošu poruku deci jer činjenica je da nasilje rađa nasilje.

 

Dobiti ‘’po guzi’’ u vreme kad smo bili deca bilo je nešto sasvim uobičajeno. Verovatno ste svi ponekad išli da uberete prut, osetili kaiš na goloj koži ili pak morali da ispružite oba dlana zbog nekog lošeg ponašanja. I možda mislite da je to dobar način vaspitanja dece, jer gle čuda, cela nacija nam je za vreme odrastanja prošla kroz isto, pa su svi ispali normalno.

Vi ste možda onaj tip roditelja koji ne želi da tuče svoji decu, ali opet to čini, jer jednostavno u određenim situacijama ne zna kako drugačije da ih disciplinuje. Godine istraživanja mnogih donele su iste zaključke, deca koju roditelji tuku odrastu u manje emotivno zdrave ljude. Ono što dobijate kada batinama odgajate dete jeste samo trenutno udovoljavanje vašim zahtevima. Dete će vas na kraju poslušati, a vi ćete biti mirni jer imate dete koje vas ‘sluša’. Vi ste onda roditelj koji je sposoban da odgoji svoje dete, nemate neko raspušteno derište koje se baca po podu, histeriše i ništa vas ne čuje. Rezultat imate, ali kakav? Svakako ne onaj koji će vam u budućnosti doneti dobro.

Ustanovljeno je da su deca koja su redovno dobijala batine (pod batinama se prvenstveno podrazumeva udarac dlanom, najčešće po zadnjici), imala značajno smanjenje sive materije mozga koja je zaslužna za primanje i prevođenje svih informacija koje dobijamo našim čulima.

Redovno udaranje, guranje, stiskanje, zavrtanje ruku negativno se odražava na celokupno mentalno zdravlje. Odrasli koji su imali ovakva iskustva u detinjstvu imaju veću verovatnoću da razviju depresiju, alkoholizam i panični poremećaj.

U istraživanju iz 2017. otkriveno je da su osobe koje su dobijale batine u detinjstvu imale znatno veće sklonosti ka opijanju, konzumiranju droga, i što je najznačajnije, imale su mnogo veće verovatnoće da pokušaju samoubistvo od osoba koje nisu fizički kažnjavane.

Nakon svega, ono što zaista ne iznenađuje je da su ljudi koji su u detinjstvu bili izloženi nasilju skloniji nasilnom ponašanju u odraslom dobu, bilo da je u pitanju njihovo sopstveno dete ili partner.

 

Pa, kako onda izaći na kraj sa detetom kada je ono baš nemirno? Sa psihološke strane gledišta najbolje bi bilo da ne ulazite u raspravu sa detetom, da ga izolujete da se ono smiri, a to će i vama dati prostora da razmislite. Pričajte, podelite sa detetom svoje misli i emocije. Budite dosledni i imajte autoritet. Jasno im postavite granice i iste poštujte bez obzira na sve. Takođe, odnosite se prema detetu sa poštovanjem koje želite i za sebe. Kada želite da disciplinujete dete, zapitajte se da li mu poklanjate takvu pažnju i uvažavanje koje želite da vam ono uzvrati. Ukoliko to nije slučaj, izaberite drugačiji pristup. Pomozite detetu da svoju energiju usmeri u pozitivnom smeru. Omogućite mu dovoljno aktivnosti i razonode. Dete treba da peva, skače, trči i pleše, jer njegova energija je neiscrpna i treba je usmeriti u ispravnom pravcu. Koristite pohvale – iako je nekad teško videti željena ponašanja, pogotovo kod dece ranog predškolskog uzrasta, budite uporni, i čim primetite tako nešto, momentalno pohvalite ili nagradite dete – pohvala ima bolji efekat nego kazna!

Jednostavno je-udarajući decu ne podstičete bolje ponašanje, već naprotiv budite ono loše. Udarajući decu učite ih da je prihvatljivo udarati manje i slabije od sebe. Deca u većini slučaja ne rade ono što im kažemo već ono što vide da mi radimo. Odgojiti i vaspitati dete znači naučiti ga nečemu. Udarajući ga, učimo ga da nas se plaši a strah nema veze s ljubavlju i dostojanstvenim odgojem dece. Dakle, sve može i mora bez batina. Sve što vam treba jeste mnogo ljubavi, strpljenja i razumevanja-ništa drugo, samo to.

 

Autor: Nela Baroševčić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *