Bitka na Košarama bila je bitka između pripadnika Vojske Jugoslavije i Oslobodilačke vojske Kosova (OVK – UČK) koja je podržavana regularnom Vojskom Republike Albanije i NATO avijacijom. Bitka se vodila oko graničnog prelaza Raša Košares na granici SR Jugoslavije i Republike Albanije izmedju 9. aprila i 10. juna 1999., tokom NATO bombardovanja SRJ.
Cilj napada sa Albanske strane pod operacijom “Strela” bilo je ostvarivanje kopnene invazije na Kosovo i Metohiju, prekid komunikacije izmedju jedinica VJ u Djakovici i Prizrenu, kao i zauzimanje šireg područja Metohije.
Posle veoma teških borbi VJ uspela je da spreči napadača da prodru na KiM. Pripadnici OVK su zbog artiljerijske podrške Vojske Albanije, podrške NATO avijacije i malog broja vojnika VJ uspeli da zauzmu karaulu Košare, ali im, uprkos svoj podršci, plan za invazivno zauzimanje kopnenog dela nije uspeo.
Na pravoslavni Veliki petak, 9. aprila 1999, u 03.00 počela je masovna artiljeriska vatra sa Albanske strane u pravcu karaule Morina, gde je bio lažni napad, kako bi se interventne jedinice VJ odvukle u tom pravcu, da bi se oko 04.30 časova ta vatra prenela na karaulu Košare, uz masovni napad pešadije terorističke OVK. Vatra je bila otvorena od strane regularne Vojske Albanije prema pograničnim položajima VJ. U napadu su upotrebljavani topovi, haubice i minobacači i vatru su koordinisali jako dobro obučeni pripadnici Francuske Legije stranaca.
Postoji priča da je upravo ispred jednog snajperiste iz pomenute Legije, istupio vojnik Tibor Cerna stavljajući svoj život pod rizik kako bi spasao mnoge druge. Naime, kako bi prestao teror istog, koji je nanosio velike gubitke koristivši samo jedan metak, Tibor se oprostio od drugova a potom istupio i viknuo “Ustašo! Ajde pucaj ako si junak, ja te čekam!”
I snajperista je pucao. Metak je pogodio Cernu pravo u grudi, ali on je ostao na nogama kako bi stvorio mogućnost da neprijatelj deluje još jednom te da ga naši snajperi konačno otkriju a potom i eliminišu. Smrto ranjen, Tibor Cerna okrenuo se ka drugovima u rovu i rekao “Za ovu zemlju vredi poginuti!” Usledio je i drugi hitac usmrtivši ovog hrabrog vojnika na licu mesta. Trenutak kasnije Srpski snajperisti otkrili su položaj i likvidirali neprijatelja.
Bitka na Košarama uzela je mnoge živote na obe strane. Po izjavi generala Živanovića, u rejonu Košara poginulo je 108 pripadnika VJ (18 oficira i podoficira, 50 redovnih vojnika, 13 rezervista i 24 dobrovoljca). Najveći deo poginulih činili su mladići od 18 do 20 godina koji su bili na odsluženju vojnog roka, pretežno iz radničkih i seoskih porodica. Tela nekolicine vojnika nikada nisu dopremljena porodicama.
Zvanični gubici OVK su oko 200 mrtvih, ali se smatra da ih je bilo mnogo više. Osamdeset odsto mrtvih boraca OVK potiču sa KiM, mada se ne zna tačno koliko je bilo iz Albanije i Makedonije. Tokom bitke uništeno je 5 Albanskih tenkova i tenkovska ofanziva je slomljena.
Vojnofilmski centar „Zastava film“ i Radio-televizija Srbije, uz podršku Ministarstva odbrane, početkom 2018. godine počeli su snimanje dokumentarno-igranog filma o borbama na Košarama i Paštriku 1999. godine. Film je emitovan na 20. Godišnjicu NATO bombardovanja kao zahvalnost svima koji su štitili granicu otadžbine tokom iste godine, ali i počast onima koji su dali živote za odbranu zemlje. Film je posvećen upravo herojima Košara i Paštrika, onima koji su dali život za otadžbinu i svima koji su se neumorno borili da zaustave kopnenu agresiju terorista na terirotiju KiM.
Rat na Kosovu i Metohiji je trajao do 10. juna 1999. godine kada je potpisan Kumanovski sporazum i Vojska Jugoslavije i srpska policija se povukla zajedno sa vojnicima koji su učestvovali u bici na Košarama. NATO je ušao na Kosovo pod imenom KFOR kao mirovna snaga, dok je OVK (bar zvanično) razoružan.
