NAJVEĆI EKOLOŠKI PROTEST! ZAŠTITI I OČUVAJ PRIRODNO BLAGO!

Društvo Najnovije vesti

Šta je ekologija i koliko je ona značajna? Da li smo svesni koliki smo zagađivači? Zašto smo u 21. veku ovoliko nesavesni prema prirodi? Koji je drugi ključ zdavog života nego čista i zaštićena životna sredina? 

Zaštitimo je i pridružimo se protestu koji će biti održan u subotu, 10. aprila 2021. ispred zgrade Narodne skupštine.

Ekologija je jedna neosvešćena nauka među građanima Srbije. Budućnost lezi u ovoj disciplini koja nikako ne može da ugleda svetlost dana, zbog neupućenosti naroda. Jedno od značajnijih pitanja je upravo tema ovih protesta. Koliko su štetne mini hidroelektrane (MHE)? Zamena termoelektrana mini hitroelektranama je sve zastupljenija, jedni smatraju da je to dobro dok drugi smatraju to velikom ekološkom katastrofom. Reka koja se stavlja u cev ugrožava život i budućnost celog ekosistema. 

 

Da li su mini hiroelektrane ekološka katastrofa? Koliko one mogu da ugroze život svih nas, a i naše budućnosti? Da li ima više pozitivnih ili negativnih strana? Zašto su drugi prirodni resursi, kao što su sucne, vetar i geotermalne vode, zapostavljeni i neiskorišćeni. 

Na ova, ali i na mnoga druga pitanja daće nam odgovore  student prodekan Šumarskog fakulteta Nikola Popović. Titulu koju je dobio od ostalih studentskih predstavnika je potpredsednik za zaštitu životne sredine na istom tom fakultetu. Njihova misija je da zajedno sa organizacijama prošire svest kod ljudi u vezi sa značajem ekologije. 

Kolika je svest ljudi o ekologiji i da li se o njoj dovoljno priča?

Nikola smatra da nismo dovoljno osvešćeni i da to treba da počne od roditelja. „Roditelji treba da nauče decu kako treba da se ponašaju. Kućno vaspitanje je ključno za početak svesti o ekologiji. U kasnijem dobu ekološka svest treba da se širi pomoću ekoloških radionica, tribina, vebinara i da se ide u razna ruralna područja.“ Smatra da ti ljudi verovatno nisu školovani pa samim tim nisu ni svesni značaja ekologije. Svedok je brojnih zagađenja na terenu, „ Na brojnim akcijama smo videli da meštani tih sela bacaju svoj otpad u reke. Reke iz kojih se voda direktno može piti, kojima obrada nije potrebna. To su čiste planinske reke.“ Nikola ističe da je teško osvestiti ljude, ali da će oni dati svoj maksimum i da će nastaviti sa ekološkim akcijama. Na pitanje kakve akcije oni vode, dobili smo odgovor da je to udruženje studenata Šumarskog fakulteta i da su jako uspešni sa tom organizacijom, te su 2019. godine dobili ekološku nagradu Zeleni list, koja se dodeljuje ljudima koji su doprineli ekologij. Na tu nagradu su jako ponosni, a imaju i zbog čega složoćete se. „ Na Banovom brdu smo radili ekološke radionice za decu, koju je posetilo preko 200 dece i roditelja, prema rečima ljudi iz opštine. Tu su bile razne radionice, eksperimenti, izložba i naravno desetine pošumnjavanja i čišćenja.“ 2019. i 2020. su posadili preko 30 hiljada stabala, čak su i u doba korone uspečno odradili nekoliko akcija. A kako Nikola navodi i ovu godinu su počeli istim tempom i posadili čak 150 višegodišnjih sadnica na Novom Beogradu. Smatra velikim uspehom jer kako kaže jako je teško saditi u urbanim sredinama, a svi smo svesni da je to veliki plus i od velikog značaja za sve nas. Njihov slogan je jasan „Tvoj život su tvoja dela“.

 

Šta je iniciralo da se počne sa ovim protestima?

„Protesti su naša današnjica i što se tiče ekoloških protesta tek pre nekoliko godina je počelo se na njima intenzivno raditi. Ljudi su počeli pobune i osvešćavanje kada su investitori napali izvor života, odnosno reke.“ Nikola uzima primer Stare planine i Rakite, kako kaže „ gde su ljudi rukama branili svoju reku od investitora i gradnje tih mini hidroelektrana“. Upravo te scene je uporedio sa scenom iz Gospodara prstenova kada su kako navodi „Enti, odnosno velika drveća napadaju branu, a sličan slučaj je bio kod nas prošle godine kada su ljudi svojim rukama uspeli da onesposobe mini hidroelektranu, jer je ljudima preko gvale tih pojedinaca.“  Kako navodi tad se ta informacija plasirala samo u pojedinim novinama. Već tri godine traje njihova borba da što više ljudi čuje za ta dešavanja, jer kako kaže „Beograd nema predstavu šta se dešava u tim ruralnim krajevima u kojima je priroda netaknuta, a te planinske reke neposećene. Ali su investitori dali sebi za pravo da tu reku stavljaju u cev i da bukvalno uništavaju biodiverzitet na planinama u Srbiji“. Za inicijatore o navodi same napade na prirodu, ali smatra da se i ljudi polako osvešćuju. Ističe da je najveća ekoloska grupa Odbranimo reke stare planine koja na društvenim mrežama broji preko 140 hiljada članova, ali da postoji i preko 50 ekološki organizacija.

 

Koji je po redu protest i šta se očekuje od njih?

Nikola navodi da se ovakvi protesti organizuju dva do tri puta godišnje, a posebno ističe protest koji je organizovan 27. januara 2019. kao najveći. „Tada se skupilo oko 7 hiljada ljudi na minus 5 °C, po snegu, gde smo videli da ljudi brinu o prirodi i gde su iskazali svoju zabrinutost.“ Smatra da ovo nije kraj i da će se ovakvi protesti nastaviti i posle ovog 10. aprila, a mi se nadamo da će vlast napokon uslišiti njihove zahteve.

 

Ko su organizatori ovog skupa?

Kao organizatore skupa Nikola navodi najveće organizacije Odbranimo reke Stare planine,  ali naravno i druge organizacije kao što je Pravo na vodu. „Desilo se nešto što se nikad nije desilo, a to je da se većina ekoloških organizacija dogovorila da se sastanu predstavnici na jednom zoom sastanku, na kom sam bio ispred studedata gde se pričalo o zahtevima koji će se poslati ispred skupštine, pa zatim Vladi Republike Srbije. Zahtevi su šta su sve ekološki problemi u Srbiji.“

 

Zašto je bitan protest i šta je cilj?

Nikola nam objašnjava da sama reč protest predstavlja nešto loše što se dešava. „Ljudi su nezadovojni i ovo više nije pitanje pojedinca, niti neke političke stranke. Mi studenti smo apolitični i ne mešamo se nigde gde su političke stranke i zato je ekologija pitanje svih nas, a protest kao protest je veoma bitan da bi se ljudi koji se bave ovim pitanjem, koji prave pravilnike i statute,  pišu ustav, osvestili i shvatili šta je problem i šta se kod nas dešava.“ Takođe, on zahteva da više ne ćute i da se ne kriju iza svojih odela, već da promene zakod i ne dozvole pojedincima da uništavaju prirodu.

 

Da li su imali uticaja prethodni protesti i da li se nesšto postiglo?

„Naravno da su imali uticaja zato što su pre svega ljudi čuli šta se dešava, čulo se toliko da je došlo u sve medije i da je došlo do samog precednika, koji je ugostio delegaciju iz Odbranimo reke Stare planine plus struku, profesora dekana Šumarskog fakulteta Ratka Ristića.“ Prema njegovim rečima dekan je predstavio štetnost mini hidroelektrana, objasnio precedniku šta se dešava i šta rade derivacione mini hidroelektrane, kao i do čega one mogu dovesti. Priložene su i donete sve slike i brojke sa validnik objašnjenjem. Tada je postignut dogovor da se mini hidroelektrane neće graditi u zaštićenim područjima, iako je zahtev bio da se nigde ne grade. Prihvatili su kompromis, ali su  nažalost ubrzo uvideli da se sve radi po starom i da se dogovor nije ispoštovao. Nastavljena je gradnja, a ljudi su i dalje na barikadama po selima. „U Toplom dolu, u selu,  gde bake od 90 i kusur godina stoje na mostu i ne daju da investitor uđe kod njih u selo i da im jedinu reku stavi u cev, jedini izvor života. Tako da ljudi su na gotovs u tim ruralnim područjima.“

Koji je princip rada mini hidroelektrana i da li su ljudi svesni njihove štetnosti?

Nikola nam je objasnio da postoji nekoliko tipova mini hidroelektrana, a to su pribranske, mini hidroelektrane čije brane samo prebacuju vodu i male hidroelektrane derivacionog tipa gde reka ide u cev. Te cevi su dugačke od 2 kilometara pa na više. Kod nas, kako nam Nikola kaže, najviše su zastupljene upravo ove derivacione koje su najštenije i to u čak 90% slučajeva. „Plan derivacionih mini hidroelektrna je da se od jedne planinske reke uzme 15% vode, stavi u cevi, koja nastavlja do vodozahvata, gde voda ulazi u cevi i ta cev ide do mašinske zgrade koja je recimo 2km dalje. Tamo ima turbina, koja se okreće i naravo nastaje neka vrsta struje. Ostalih 85% vode normalno nastavlja da teče.“ Kako nam otkriva, kod nas je slučaj skroz drugačiji. „Uzima se 90% vode, 10% možda nekad puštaju kroz riblju stazu, ali kao što smo videli, na mestima koja smo obišli dosta tih investitora pregrade tu riblju stazu i čitava voda ide u cev.“ On ističe da živog sveta tu nema, ribe ne vrše migracije  i razmnozavanja, tako da nestaju. Povezan lanac dešavanja nam slikovito objašnjava, „Drveće se suši, kada drveće nema vodu dolazi do erozije, urušavanja okolnih brda, životinje nemaju šta da piju, zaštićene vrste rakova umiru. Tako da totalni ekocid, što bi se reklo u narodu, se dešava kad se izgradi ovakva mini hidroelektrana.

Navodi da je ova priča došla do svih medija i da ne postoji čovek koji barem jednom nije pročitao tekst na ovu temu. Kao pozitivnu stranu navodi što iza svega ovoga stoji struka, profesori sa Šumarskog, Biološkog i Tehničkih fakulteta. Svi oni su potpisali inicijative, kao i narod koji se smatra jedanim od najbitnijih faktora.

Pozitivne i negativne strane mini hidroelektrana

Kako saznajemo plan je bio da se izgradio 856 mini hidroelektrana u Srbiji, koje bi doprinele samo 2% celokupne energije Srbije, a Đerdap donosi 30% energije. Kao alternativu za hidrelektrane navodi nam da, „Možemo da kažemo da jedan vetropark donosi struje koliko i 300 mini hidroelektrana, a vetropark znamo da je zelenija vrsta energije, iako se mini hidroelektrane nazivaju zelenom energijom.“ Da li ste znali da svi mi učestvujemo u izgradnji istih? Obratite pažnju na tačku šest na računu za struju. „Stavka Podsticaj povlašćenim proizvođačima električne energije, gde svako od nas ko plaća struju, optrilike daje, između 150 i 200 dinara mesečno, baš tim investitorima  koji grade mini hidroelektrane. Tako da država faktički plaća tim investitorima da grade iste te mini hidroelektrane. Kad bi ukinuli samo tu tačku investitori ne bi imali računicu uopšte i ne bi ih gradili . Druga stvar je ta što investitori naplaćuju tu struju duplo skuplje državi, odnosno EPS-u. Mini hidroelektrane su izuzetno štetne po prirodu i ovaj protest što će biti U SUBOTU U 13 ČASOVA ISPRED NARODNE SKUPŠTINE U BEOGRADU nije ptotest samo protiv MHE već borba i za vazduh i za zemlju i za vodu i naravno za čitavu prirodu.“

Svuda u medijima možemo zapaziti koliko je vazduh zagađen i kako sagovornik navodi „Sa koronom ćemo se za nekoliko godina izboriti, nadam se da će nestati. Svakih 80 godina pandemije su se dešavale, možemo da pogledamo istorijat pandemija, ljudi se vakcinišu, završi se ta pandemija i nastavi se život. Ali ako mi uništimo vazduh, vodu i zemlju našu decu mogu da napadnu i tri korone oni će pre umreti od zagađenog vazduha nego od nekog virusa koji nas je napao.

Koja je poruka građanima?

„ Naravno opet ću se osvrnuti da je ekologija i problemi zaštite životne sredine pitanje svih nas. Moramo krenuti sami od sebe, da prvo ti ne baciš zvaku, papirić, ili ne daj bože dok voziš auto da izbaciš đubre. Poruka građanima je da krenu sami od sebe i ako uspeju da osveste jednog do sebe to znači da smo uspeli. Znači, ako čovek krene sam od sebe i idealno je da ovako kao mi, što radimo sa udruženjem, pravimo te ekološke radionice. Naravno ne mogu svi da rade te ekološke radionice, ali svi mogu da učestvuju nekako u zaštiti životne sredine.“ 

A povodom sutrašnjeg dana dodaje „Pozivam sve ljude, koliginice i kolege, studente, da dođu u subotu, da ponesu masku, da drže distancu. Plan je neki da se naprave grupice od po pet ljudi koji će između sebe imati distancu i oko njih će biti razmak metar, dva. Opet kažemo da imamo svest o koroni, da je svako od nas na neki način doživeo loše iskustvo. Meni lično je otac umro od korone, ja sam imao koronu, brat mi je imao koronu i ne savetujem nikome da se šali sa tim virusom jer on stvarno postoji, ali opet moramo da kažemo ljudima koji mogu da promene ovde nešto, a to je Vlast, da moraju da promene  stav o zaštiti životne sredine i ekologiji.“

 

ČEKAMO VAS SUTRA U 13 ČASOVA ISPRED NARODNE SKUPŠTINE U BEOGRADU!!!

Autor: Teodora Kijanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *