Vilijam Džejms Sidis: ludak ili genije

Društvo Zanimljovsti

Kada se pomene inteligencija i veličina njenog količnika prvo nam na pamet padaju super pametni ljudi koji su ostavili nešto vredno narednim generacijama. Takvi geniji spominju se kroz vekove po knjigama, u školama, na ulici, među ljudima… Međutim, jedan sasvim običan mladić koji je doživeo nepravednu ranu smrt ipak bi zauzeo prvo mesto po inteligenciji, neprevaziđenih 300. 

 

NEPRIKOSNOVENA PAMET

Vilijam je rođen u Njujorku 1.aprila, 1898. godine. Njegov otac Boris bio je ugledni psiholog koji se ponosio sa četiri diplome Univerziteta Harvard. Majka mu je takođe bila lekar. Ime Vilijam dobio je po svom kumu, inače dobrom prijatelju i kolegi njegovog oca, Vilijama Džejmsa, koji je bio poznati američki filozof. Kako su mu roditelji bili pametni i uspešni ljudi, isto su očekivali i od svog sina, ali on je nadmašio sve njihove pretpostavke i dokazao da je daleko više od prosečne osobe. Zabeležen je podatak da je Vilijam sa samo 18 meseci umeo da čita novine koje je otac kupovao – New York Times. Do osme godine, sam je naučio latinski, grčki, francuski, ruski, nemački, hebrejski, turski i jermenski jezik. Osim toga, mali Vilijam izmislio je sopstveni jezik i nazvao ga Vendergud, taj jezik se bazirao najviše na latinski i grčki, podsećajući i na nemački, francuski i ostale romanske jezike.

 

NAJMLAĐA OSOBA NA HARVARDU

Svestan nadprosečne inteligencije svog sina, Boris Sidis pokušao je da ga upiše na Harvard, ali su ga odbili, jer je Vilijam imao samo devet godina. Dve godine kasnije, Univerzitet je prihvatio molbu i tako je Vilijam postao najmlađa osoba upisana na ovu prestižnu akademiju. Do 1910. godine njegovo znanje iz matematike toliko se uvećalo da su profesori dozvolili da Vilijam predaje na časovima. Zvali su ga čudom od deteta. Otišao je u Univerzitet Rajs kao profesor matetmatike. Studenti Rajsa su se čitavih osam meseci podsmevali mladom Vilijamu zato što je bio dete. Ubrzo nakon toga, odustaje je od toga da bude predavač te se vraća na Harvard da uči pravo. Do 16. godine stekao je i diplomu iz studija umetnosti.

 

USAMLJENIČKI ŽIVOT

Poznato je da slava može da bude veoma naporna i opterećujuća, naročito ako je steknete u ranim godinama. Nedugo nakon sticanja diplome, Vilijam je rekao novinarima da želi da živi „savršenim životom“, koji je po njegovom mišljenju bio jedino usamljenički život. Takođe je objavio da se nikada neće ženiti. Njegova odluka bila je donesena pod pritiskom koji je Vilijam svakodnevno trpeo od strane roditelja. Pošto je i sam bio ugledan i poznat, Vilijamov otac želeo je da od sina napravi zvezdu. Da bi to postigao, počeo je da primenjuje svoje znanje iz psihologije na sinu te je počeo strašno da ga pritiska i forsira. Slavu je stekao, a da to nije ni želeo. Iako je Vilijam kao dete uživao u učenju, kada je odrastao njegovo mišljenje se promenilo i za sve je krivio oca. Koliko je bio ljut na oca govori i činjenica da je, kada je Boris preminuo 1923. godine, Vilijam odbio da dođe na njegovu sahranu.

Kasnije za života, pisao je i knjige, neke pod svojim imenom, a neke pod pseudonimom. 1925. godine, objavio je neverovatnu knjigu o kosmologiji, gde je predvideo crne rupe, 14 godine pre nego što je Čandrasekarsa to uradio.

 

GENIJE I 18 MESECI ZATVORA

Kako su to obično geniji radili da se ne bi ni po čemu isticali, Vilijam je takođe radio slabo plaćen običan posao. Zaposlio se kao pomoćnik sveštenika, ali su ga ljudi i dalje prepoznavali, pa je i taj posao promenio. 1924. godine novinari su otkrili da Vilijam radi slabo plaćen fizički posao, ali ovoga puta su hvalospevi o buntovnom geniju izostali – sada su novinski naslovi ismevali nekadašnje čudo od deteta i isticali kako Vilijam više ne ume da radi ono što je umeo kao dete. To naravno nije bilo istina, što se kasnije i pokazalo kroz mnoštvo neprocenjivih knjiga koje je Vilijam za života napisao pod različitim lažnim imenima. 

Iako se trudio da živi u ilegali, Vilijam je 1919. uhapšen kao učesnik nasilnog protesta u Bostonu i osuđen na 18 meseci zatvora. U zatvoru je upoznao ženu koju je jedinu voleo, irsku socijalistkinju, Marta Foli.

Ipak, roditelji su našli način da ga oslobode iz zatvora i umesto toga, zatvorili su sina u sanatorijum na dve godine.

 

IZNENADNA SMRT

Vilijam je ceo svoj život proveo potpuno usamljen i rastrojen. Otuđio se od porodice i počeo da radi kao radnik na mašinama da bi sastavljao kraj sa krajem. Ceo svoj život, odbijao je da ima intimne odnose sa ženama, odbijao je muziku, umetnost ili bilo šta što je imalo dodirnih tačaka sa spoljašnjim svetom, izuzev onog koji je on imao u svojoj glavi.

Objavio je brojne radove iz oblasti antropologije, filolofije, sociologije, psihologije, termodinamike i mnogih drugih područja. U odrasloj dobi je tvrdio kako govori više od 40 jezika, ali nikada nije zabeležio značajniji životni uspeh. Na osnovu testa koji je uradjen 1933. godine, navodno, njegov koeficijent je procenjen između 250 i 300. Mnogi sumnjaju u cifre njegovog IQ-a pošto je izgubljen svaki materijalni trag njegovih testiranja kojim bi mogao da bude dokazan visok koeficijent.

Vilijam Džejms Sidis, čovek koji je mogao da promeni svet, preminuo je iznenada 1944. godine u 46. godini, usled izliva krvi u mozak, od čega je preminuo i njegov otac.

Autor: Isidora Simić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *