Romi širom sveta 8. Aprila obeležavaju Svetki dan Roma! Ovaj dan i obeležavanje istog ima za cilj da ukaže na probleme sa kojima se Romi susreću kao najveća etnička manjina u Evropi. Ideja je poboljštanje sveobuhvatne situacije romske populacije. Mnoga romska udrženja aktivno deluju u oblasti socijalnih, kulturnih i sportskih projekata.
Svetski dan Roma, dan proslave romske kulture i dan kada je neophodno da se podigne svest o svim problemima sa kojima se Romi stalno susreću. Svaki dan moramo da brinemo o stvaranju jednakih uslova i poboljšanju života svih pripadnika manjinskih zajednica.
Kratka istorija Roma
Kako bismo bolje razumeli samu romsku zajednicu, pa tako i njihov jezik, kulturu i običaje, neohodno je naučimo nešto o njihovij istoriji. Šire društvo često smatra da Romi nemaju svoju istoriju i tradiciju. Međutim, to nije istina.
Romi su narod poreklom iz Indije, koji su napustili oko 10. veka, a veruje se da se do 16. veka najveći broj Roma doselio u Evropu. Danas u svetu živi oko 20 miliona Roma, mada se ne zna tačan broj. Po poslednjem popisu, u Srbiji živi 147 hiljada Roma.
U Londonu, 1971. godine održan je Prvi međunarodni kongres Roma, kada je za romsku himnu izabrana pesma ,,Đelem- đelem“(romski:išao sam, išao), a ustanovljena je i zastava plavo-zelene boje, sa crvetim točkom u sredini. Ova zastava predstavlja simbol njihovog napretka i pokreta, a sam točak lepo prikazuje njihovu nomadsku prirodu.
Međunarodni dan Roma je službeno proglašen 1990. godine u Serocku u Poljskoj, gde je održan četvrti Svetski Romski kongres Međunarodne romske unije.
Romska kultura
Za Rome se kultura ogleda u jeziku, muzici, religiji i mitovima. Romski jezik je jedina stvar koju su Romi preneli iz Indije.
Romano-srpski jezik ili romsko-srpski jezik je mešani jezik u kome učestvuju elemneti srpskog jezika sa jedne strane i romskog jezika, sa druge strane. Ovaj jezik govore Romi u Srbiji. Prva gramatika romskog jezika u Srbiji je objavljena oktobra 2005. godine.
Tradicionalni Romi veoma cene proširenu porodicu. Nevinost je ključna za neudatu ženu, a mladi vrlo rano stupaju u brak. Postoji dosta običaja koji su vezani za samu ceremoniju venčanja.
Za Rome se često verovalo da imaju vidovnjačke sposobnosti, da umeju da gataju, a pojedini romantičari im pripisuju i izum tarot karata. Veoma je teško odrediti, koliko su neki fenomeni romske kulture izvorni, a koliko su nasleđeni. Takođe je važno naglasiti da se običaji Roma ne mogu primeniti na njihovu čitavu populaciju podjednako.
Glavna predsrasuda je ta da Romi nemaju sopstvenu religiju. Romi imaju svoju veru, koja je pre svega u korenima paganska, a po podelama se kreće od hinduizma, budizma, muslimanstva, hrišćanstva i daje jedno obeležje samo ovom narodu kroz seobe i istoriju. Oni svoju glavnu veru, koja je mešavina Islama i Hrišćanstva na bazi paganstva, održavaju kalemeći na njih izvesne verske norme drugih konfesija.
Muzika je najveći deo njihove kulture i tradicije. Romi su talentovani za muziku i ples, a pored sopstvene romske muzike, primećuje se ogroman uticaj u evoluciji flamenko muzike i plesa. Romi su nosioci mnogih pravaca u muzici i poznati su kao Čalgije u Turskoj, Bugarskoj i Makedoniji, Trubači u Srbiji i Tamburaši u Vojvodini i Mađarskoj.
Diskriminacija je još uvek prisutna
Iako se poslednjih godina mnogo toga uradilo kako bi se poboljštao položaj Roma i ostalih manjina u Srbiji, još uvek je prisutna velika doza neprijateljstva i diskriminacije. Neophodno je da shvatimo da su i oni jednaki kao i mi i da zapravo uopšte ne treba da postoji bilo kakav razlika, posebno kada se govori o životnim uslovima i šansama.
Autor: Emilija Janjić
