Svaka država polaže veliki značaj na ekonomiju, zato što je ona glavni pokazatelj trenutne situacije koja vlada zemljom, koliko iznosi državni budžet, koliko novca se može izdvojiti za prihode u drugim oblastima iz javnog trezora, kakvo je stanje na tržištu, da li tehnološke grane i industrijske zone napreduju i rastu, koliki je
dohodak i prihod načinjen od poreza, povećanje plata ili rast i pad cena. Sve u svemu, ekonomija je grana, i ukoliko ta grana pukne i polomi se cela država može da propadne.
Hiperinflacija
Vrsta inflacije „koja je potpuno van kontrole“, cene veoma brzo rastu dok valuta gubi svoju pređašnju vrednost (više do 50%).
Zemlje pogođene inflacijom najčešče kao rešenje biraju uzimanje kredita, reformu trezora i promenu valute koja je jača.
Dakle, ukoliko se država nalazi u stanju u kojem je mesečna inflacija viša od 50% i postoji više od 30 dana možemo tvrditi da je pogođena iznenadnom hiperinflacijom.
Venecuela-najgore pogođena država hiperinflacijom još od II svetskog rata
Rast cena je iznosio 65.000% na godišnjem nivou. Za vreme prvog mandata Nikolasa Madura dostigla je i pozamašnu cifru od čak 150.000% mesečno. Venecuela se na Henke-Krasovoj svetskoj listi pojavila 2016. godine kada su cene porasle za 219% i udvostručavale se na svakih 18 dana.
Zemlje pogođene hiperinflacijom
Nemačka 1923. godine doživela je ekonomski krah u vidu hiperinflacije. Dnevna stopa inflacije iznosila je 21%, a do dupliranja cena dolazilo je na svaka 3 dana i 17 sati. Period kada je do hiperinflacije došlo Nemačku je zahvatilo baš posle I svetskog rata kada se oporavljala i vršila reformu i obnovu. Veliki trošak i neredovna isplata dugova navela je belgijske i francuske vojnike da zauzmu dolinu Rur koja predstavlja industrijski centar Nemačke. Vlada je tada štampala novac u markama. U oktobru 1923. godine inflacija je narasla na 29.500%.
Grčka je 1944. godine za vreme II svetskog rata bila suočena sa hiperinflacijom. Okupatorske snage koristile su imovinu, hranu, stoku, običnog stanovništva i sve je išlo na trošak državi. 1944.godine inflacija je iznosila 13.800% mesečno. Dnevna stopa inflacije iznosila je 18%, a dupliranje cena ponavljalo se na svaka 4 dana ii 6 sati.
Madjarska je zemlja koja je bila najteže zahvaćena hiperinflacijom. Posle II svetskog rata 40% teritorije je bilo uništeno, Budimpešta je bila razorena, da bi se država obnovila podignuti su veliki krediti i promenjena je valuta. Obnovljena je železnica, i glavni putevi koji su Mađarskoj bili od ogromnog značaja za prevoz, uvoz i izvoz robe na strano tržište i obrnuto. 1946. godine dnevna stopa inflacije iznosila je 209%, a cene su se duplirale na svakih 15 sati. U jednom trenutku dostigla je neverovatnih 41,9 bilijardi odsto, to je ujedno najveća zabeležena hiperinflacija ikada.
Jugoslavija je doživela veliku krizu ne samo na ekonomskom planu nakon raspada zemlje. Došlo je do gašenja jedinstvenog tržišta i Vlada je otpočela štampanje novca kako bi popunila praznine koje je rascep napravio. 1994. godine dnevna stopa inflacije iznosila je 65%, a cene su se duplirale na svakih 34 sata. Tadašnji predsednik Slobodan Milošević uspostavio je novu valutu po nazivom novi dinar i uz pomoć zlata i podrške iz rezora otpočeo je jačanje zemlje.
Zimbabve su prošle kroz proces hiperinflacije nakon pada poljoprivrede i obnove zemljišta. Stanje u zemlji je bilo loše nakon Kongeanskog rata koji se odigrao 1998. godine i sankcije SAD-a protiv tadašnje Vlade Roberta Mugabea 2002. godine. Dnevna doza inflacije iznosila je 98%, a dupliranje cena se ponavljalo na svakih 25 sati.
- godine inflacija je porasla za 79 milijardi odsto.
Naravno, ovo nisu jedine zemlje koje su imale jak ekonomski pad, ali su zemlje koje su najviše novca izgubile i čija obnova je trajala jako dugo. I danas one isplaćuju pozamašne dugove, koji su im dati na zajam prilikom reforme i uspostavljanja nove valute.
Druge zemlje koje su bile pogođene hiperinflacijom su i Austrija, Belgija, Peru, Gruzija, Bosna i Hercegovina, Brazil, Turska, Čile, Poljska, SAD, Japan itd. Danas, borba protiv virusa Covid 19 otežava rad na tržištu, mnoge države su morale da pauziraju ili uspore sa radom. SAD danas proživljavaju novi pad berze koji se zadnji put dogodio 2008. godine i ostavio katastrofalne razmere.
Da li će se se istorija ponoviti ili smo spremni za novu etapu?
Autor. Sanja Petkov
