Blagovesti – jedan od najvećih hrišćanskih praznika

Društvo

Pripadnici pravoslavne veroispovesti na današnji dan proslavljaju jedan od najvećih hrišćanskih praznika – Blagovesti.

Za ovaj praznik vezuje se bogat niz davno utvrđenih običaja u narodu ali ono što ga karakteriše jeste dobro poznata priča iz hrišćanske istorije. Današnji dan obeležava rečenica ,,Raduj se, blagonatna! Gospod je s’ tobom i blagoslovena si ti među ženama.“

Hiljadama godina u nazad, na ovaj dan, Presvetoj Bogorodici ukazao se arhangel Gavrilo i doneo blagovetne vesti o tome da će roditi sina, ljudskog spasitelja. Po verovanju spisima nekih sveštenika, Presveta Bogorodica, u trenutku kada je trebala da čuje vesti, čitala je proroka Isaiju, i razmišljala o njegovom velikom proročanstvu ,,Gle, djeva će začeti i roditi sina!“ 

Običaji

Ovaj praznik spada u niz Bogorodičinih praznika koji se svetkuju kod pravoslovnih hrišćana i spada u ženski. Praznik je nepokretan i crveno slovo, što sa sobom nosi značenje da se određeni poslovi na današnji dan ne rade, poput pranja, šivenja…

Kako nosi obeležje da je crveno slovo tako sa sobom nosi i određene običaje. Najpoznatiji među narodom, od davnina,  jesu skupljanje grančica od strane devojaka kako bi se zapalila vatra oko koje tokom dana plešu žene i muškarci, ponekad i ponegde i mladi uz stare. Pored njih i deca su imala svoj ritual. Išli bi oko kuće udarajući hvataljkama za žar o gvozdene predmete uzvičući uz svoje lupanje ,,Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!“ 

Kako se ovaj praznik povezuje sa verovanjem da donosi kraj zime tako je povezan i sa tim da na današnji dan se gmizavci bude i izlaze na svetlost sunca. Poštovala se tradicija da ako je nebo bez oblaka, azurno plave boje ili naznake lošeg vremena, godina će biti rodna a ljudi zdravi. Ako bi ipak nebo bilo tmurno i sa oblacima ili možda padao sneg uoči praznika, nailazila je rđava godina. I za takvu pojavu, pred praznik, postojao je naziv  ,,babini jarci ili kozlići“. 

Naziv je potekao od legende kako je jedna baka, pred ovaj praznik izvela jariće na planinu na ispašu, govoreći da se ne plaši zime. Po legendi, nakon njenih reči dunuo je jak vetar i sve ih zaledio. 

Veruje se kako današnjim danom počinje proleće, pa voćari ovaj praznik smatraju najpovoljnijim danom za kalemljenje voća, vinogradari za orezivanje loze i uopšte periodom kada se počinje setva žita i iznosi seme na sunce.

Pored ovih verovanja postoje i ta da samo danas, pored praznika Cveti, smemo jesti ribu za vreme Uskršnjeg posta. 

Danas, pa sve do Velikog petka, valjalo bi započeti nekakav posao kako bi uz njega išao samo napredak i najpovoljniji mogući rezultati. Treba započeti učenje, otvoriti radnju, započeti neku gradnju, doneti važnu životnu odluku…

Uz sve veće radnje, trebamo i očistiti kuću, štalu, dvorište i izneti svo smeće koje posedujemo napolje.

Ženska strana praznika

Kako je ovo ženski praznik za njega postoje i određeni običaji vezani samo za žene, pored sakupljanja grančica.

Dan započinju buđenjem u samu zoru ili u ponoć. Oko njih se prostire devojačka pesma i trebaju otići do reke ili izvora kako bi se umile.

Žene koje poštuju ovaj praznik ne bi trebale da se češljajuna tokom današnjeg dana.

One koje žele i nadaju se detetu u skorijoj budućnosti odlaze u crkve ili manastire kako bi se molile pred ikonom Presvete Bogorodice. Ako neka od pripadnica poštovalaca ovog praznika nije u mogućnosti da ode do crkve ili manastira moli se u sebi u svom domu poštujući duh Presvete Bogorodice u svom srcu.

Srećan svima praznik Blagovesti.

 

Autor: Kristina Arsić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *