Verovatno nema imena u bankarstvu poznatije od imena Rotšild, a opet tako malo istinske istorije ove porodice. Kako je običan trgovac korpi i kostima postao jedan od najbogatijih mušaraca na svetu ostaje daleko od mitova i legendi, jer se prava priča krije iza iskorišćene prilike za stvaranje dobitka i ulaska u svet visoke aristokratije.
MAJER AMŠEL ROTŠILD: POČETAK NAJVEĆE SILE U EVROPI
U periodu kada su Jevreji bili sputani mnogim građanskim zakonima i kada im je bilo zabranjeno da se bave otvorenim poslovima, Majer Amšel je bio trgovac koji je prodavao polovnu robu i stare novčiće i vršio posredovanje u zalaganju pod znakom crvenog štita. Ovaj znak se nalazio na ulazu u njihovu prodavnicu koja se nalazila na donjem spratu porodične kuće. Od tada Rotšild postaje njihovo usvojeno i službeno prezime, a posao je bio smešten u Judenštraseu (jevrejska ulica) u takozvanom frankfurtskom getu. Majer je posle očeve smrti preuzeo posao, a nekoliko godina radio je i kao bankarski službenik u Hanoveru koja je bila pod vlastištvom porodice Openhajmer. Kada je postao mlađi parter u banci koju je osnovao njegov otac 1750. godine vratio se nazad u Frankfurt gde se ubrzo oženio i dobio desetoro dece. Posle nekoliko godina, iskoristio je svoje službene veze i postao predstavnik dvora princa Vilijama IX od Hesen-Kasela što mu je omogućilo da postane najveći posrednik u svetu frankfurstkog bankarstva. Majer je razvijao svoj posao, počeo je da se bavi uvozom robe iz Engleske, kao i antikvitetima i vinima. Kada je stekao dovoljno bogatstva poslao je svoju petoricu sinova u različite gradove Evrope da bi osnovali nove ogranke porodice. Od tog vremena Rotšildi su bili poznati kao dinastija koja je uprkos trajnim barijerama između njih i naroda kneževine i nacije uspela prevarom i urođenom lukavušću da osvoje svet aristokratije koja ih se klonila i pokazivala vidljivu mržnju prema ovoj manjini.
ROTŠILDOVO CARSTVO
Za Rotšildovo carstvo kaže se da je osnovano 1820. godine, a procenjuje se da je njihovo bogatsvo posle 100 godina bilo zaokruženo na dve milijardi dolara. Kada je Majer premunio 12.12.1812. godine ostavio je jasne upute za svoje naslednike. Neka od njih su da na ključnim pozicijama mogu biti samo članovi porodice, samo muški deo može biti uključen u porodične poslove, nastariji sin najstarijeg sina mora biti glava porodice. Tako je bilo od 1812. godine kada je Nejtan izabran za glavnog člana. Od članova porodice se očekivalo da se venčavaju sa svojim rođacima prvog i drugog kolena kako bi bilo zagarantovano da će bogatstvo ostati unutar Rotšilda. Porodica Rotšild upravlja iz oblasti u samom srcu Londona u Engleskoj iz finansijskog okruga – Siti(Kvadratna milja). Sedišta svih najbitnijih britanskih banaka nalaze se baš u ovom okrugu, ukupno ih ima 385 od kojih su čak 70 američke banke.
Nejtan je definitivo ostvario najveći uspeh, on je razvio veliki tekstilni biznis u Mančesteru, a zatim je Londonu otvorio otvorio porodičnu banku koja je u 2019. godini prijavila profit od 1,87 milijardi funti. Nejtan je bio taj koji je finansirao britansku vojsku protiv Napoleona Bonaparte, a 1815. godine saznao je za njihov poraz kod Vaterloa pre svih, jer je imao čudesnu informativnu mrežu koja je u svetu finansija imala prednost. Uskoro se uključuje u poslove vezamne za rudnike u Španiji, da bi njegovi naslednici 1873. godine osnovali rudarsku kompaniju Rio Tonto. Sredinom XIX veka počeli su da prave zlatnike i poluge za Banku Engleske, a engleska kraljica Viktorija priznala mu je titulu barona koju je zajedno sa svojom braćom dobio u Austriji. Kasnije, Nejtanov sin, Lajonel će postati prvi poslanik jevrejin britanskog parlamenta iz familije Rotšild. Finansirao je Britaniju za vreme Krimskog rata, pomagao je Irskoj za vreme gladnih godina, osnovao je veliki broj dobrotvornih organizacija i finansirao je izgradnju Suetskog kanala. Lajonelov sin, Nejtan, postao je isto prvi Jevrejin u britanskom Domu Lordova, a titulu lorda nasledio je od istoimenog strica i ujaka Entonija koji nije imao dece. Bio je jedan od osnivača Konzervativnije partije odnosno Torijevaca, bio je savetnik Banke trezora Engleske u I svetskom ratu, finansirao je vojsku i zalagao se za drastično povećanje poreza. Njihov sin Volter bio je predstavnik britanskih Jevreja i autor britanske deklaracije iz 1917. godine u kojoj je podržava stvaranje jevrejske države u Palestini, dok je Volterov brat Čarls bio savetnik više britanskih premijera uključujući Margaret Tačer. Takođe, bio je član Doma lordova i Laburista. Njegova ćerka Ema je poznata istoričarka arhivistkinja bila je udata za indijskog ekonomistu Nobelovca.
Rotšildi su pored finansijskih poslova najviše doprinosili napredovanju jevrejske zajednice. Učestvovali su u izgradnji prvih sinagoga u Londonu, dečijih bolnica, javnih biblioteka, sirotišta i domove za stare. Finansirali su besplatnu školu za Jevreje u Londonu i slične projekte u Francuskoj i Austriji, a isto tako su pomogli u razvoju Izraela gde su gradili stanove i državne zgrade.
Tokon II svetskog rata porodica je preživela holokaust sa samo jednom žrtvom u Francuskoj. Jedino je banka u Londonu prošla kroz XX vek bez gubitaka, a porodica je izvršila novo strateško regrupisanje. Do pre dve godine porodičnom kompanijom je upravljao Dejvid Rene de Rotšild, čukununuk Jakoba, jednog od petorice Majerovih sinova koji je otišao u Pariz i tamo nastavio sa poslovanjem porodičnog biznisa. Upravljanjem porodičnom imperijom nasledio je Dejvidov sin Aleksandar koji je imao već 15 godina iskustva u bankarskom svetu. Lajonelov praunuk Evelin de Rotšild bio je lični finansijski savetnik kraljice Elizabete II. Evelin, rođen 1931. godine bio je Kum Crnog Plemstva, vođa Iluminata, vlasnik Izraela, finansijer Vatikana, kontrolor svetskog snabdevanja novcem i desna ruka kraljice Elizabete II. Ona ga je 1989. godine proglasila vitezom, a njegovu dužnost nasledio je upravo Dejvid Rene de Rotšild.
TRAJANJE DO DANAŠNJIH DANA
U sadašnje vreme, klan Rotšild je vladar iz senke koji vlada gotovo celim finansijskim sistemom, uključujući i Federalne rezerve SAD-a, Englesku banku i veliki broj komercijalih banaka svuda po Evropi. Oni imaju svoje premijere, guvernere, ministre i nadzornike da se sve odvija po planu. Evropsku Uniju stvorili su Rotšildi. EU predstavlja eksploatatora Rusije. Za ovaj posao, oni su primili Soroša, Berezovskog, Hodorkovskog, Kasparova… Oni su ti koji kontrolišu veći deo Međunarodnog monetarnog fonda, Svetsku banku, Pariski i Londonski klub. Postoje interesantne činjenice koje bi trebalo znati o ovoj porodici. Te činjenice uključuju: tajna društva, ratove, inceste, uključenost u satanizam i niz drugih odlika ove disfunkcionalne porodice koja je postala tek tako bogata odjednom. Sumnja se da su upravo Rotšildi ti koji diktiraju cenu zlata. 2004. godine, Nejtan Majer Rotšild i sinovi su izašli iz poslovanja sa zlatom i drugim plemenitim metalima, a porodica Rotšild ima pravo glasa kada se uspostavlja vrednost zlata, što je počelo još 1919. godine.
ROTŠILDI U SRBIJI
Rotšildi deluju u Srbiji preko Đerđa Soroša, mađarski Jevrej koji predstavlja glavnu polugu ekspanzije dinastije prema istoku. U svetu se Soroš prikazuje kao dobrotvor koji uzima od bogatih zemalja i deli istočnoj Evropi i Rusiji preko svojih fondacija. U Srbiji on vrši pripremu terena za Nejtana Rotšilda i predstavlja značajnog kreatora medijske i kulturne slike društva. 90-ih godina izgradio je svoju mrežu preko Fonda za otvoreno društvo, Fonda za humantirano pravo, Helsinškog kruga, Evropskog pokreta, Centra za antiratnu akciju, NUNS-a, OTPOR-a i ANEM-a. Sve vodeće nevladine organizacije predstavljaju istureni ogranak dinastije Rotšilda. Pored elektronih medija, na Soroševom spisku nalaze se i dnevni listovi, časopisi i izadavčke kuće kao i dve vodeće novinarske agencije BETA i FONET koje su produžnice Rojtersa, a njima vladaju Rotšildi jos od XIX veka. Soroš je ostvario mrežu i sa Narodnom bankom, Istorijskim arhivom, pozorištima, obrazovnim i kulturnim institucijama. U istoj liniji nalazi se i CESID kao agencija koja ispitivanje javnog mišljenja. Takođe, nezavisnost Kosova je od suštinske važnosti za Rotšilde, jer predstavlja ogromne rezerve olova, cinka, zlata i uglja. Soroš sve više pažnje usmerava i prema Vojvodini kupujući poljoprivredne kombinate, šećerane, mlekare, uljare i banke. Rotšildi su svoju delegaciju poslali i po drugim državama u okolini poput Crne gore i Hrvatske.
Rotšildovi su bez sumnje najbogatiji u istoriiji sveta. Oni su zajedno sa Rokfelerima preživeli, kao što će preživeti i najezdu novih bogataša, oličenih u Marku Zakerbergu ili Sergeju Brinu, kojima su „Fejsbuk“, odnosno „Gugl“ doneli milijarde i milijarde dolara. Teško da će ikoga ikada Zakerbergovo ime asocirati na vekovno bogatstvo. Jedan od razloga je što se na internetu može zaraditi i iz četiri zida, uz pomoć malo mozga, minimuma ulaganja i jednog računara, dok naftne i bankarske kompanije zahtevaju mnoštvo ljudi, trajnu infrastrukturu, još trajnije posvećivanje porodičnom biznisu i to tako upečatljivo prezime.
Iako je čudno što se nijedno ime iz ove porodice ne nalazi na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi na svetu, bogatstvo koje poseduju procenjuje se preko tri milijarde dolara u neto vrednosti. U istoriji će ostaće upamćeni kao porodica sa karakternom crtom opsednutošću novcem i nezasitim apetitom za moći.
Autor: Isidora Simić
