Velika ljubav Josipa Broza, koja se borila za njega do same smrti i koja je njegovo prisustvo i život sa njim cenila i volela više od sopstvenog zdravlja. Davorjanka je rođena 1921. a kada je bila gimnazijalka priključila se komunističkom pokretu. Ovaj njen rad nastavlja se i po dolasku u Beograd gde je studirala francuski jezik. Međutim kako se rat spremao ona je sve predanija bila radu unutar komunističke organizacije. Tako je postala kurirka i raznosila dokumenta, a kako je bila mlada to je trebalo da zavara trag policiji. A kako je već bila dobro obrazovana i govorila više stranih jezika, bila je poslata u Zagreb na pohađanje radio-telefonskog kursa gde je i upoznala Tita. Kako su tada primetili u komunističkoj organizaciji, ona je bila izuzetno intaligentna i bistra, pritom i obrazovana pa su je tako uzeli za kurirku koja je bila najbliže u saradnji sa Centralnim komitetom KPJ. Međutim ona se i dopala Titu te je iz ovog zajedničkog rada došlo i do ljubavi. Ona je nastavila da radi sa njim, ali sada već kao njegova lična sekretarica i daktilografkinja. Kako bi ga pratila u daljem kretanju ona uzima novo ime Zdenka Horvat, po kome je i posle ostala upamćena. Sa Titom odlazi za Beograd gde su često menjali stanove, a na kraju on prelazi u vilu porodice Nenadović, a ona svega par kuća odatle. Kako je njihova ljubav bila neizmerna nisu se razdvajali, Zdenka je Tita pratila svuda kao deo njegovog najblizeg tima. Međutim ona se i bojala da bi na njeno mesto mogla da dođe ponovo Titova vanbračna supruga Herta Haas, koja je dobila dete sa Titom i pala u zarobljeništvo. Kada se Herta ipak pojavila kako bi ponovo bila uz Tita, Zdenka ju je dočekala i rekla da nema mesta za dve žene. Kako Herta nije želela da se raspravlja i ulazi u neprijatne sukobe, napustila je Tita. Zdenka se međutim razbolela, i zbog svog straha od drugih žena koje bi mogle da je zamene nije želela da ode na lečenje. Međutim tuberkuloza koju je imala bila je sve jača i ona je ipak morala da ode u Moskvu na lečenje. Međutim i tamo se bavila Jugoslavijom i narodnim oslobodilačkim organizacijama gde je promovisala Titov rad. Po njegovom dolasku ona odlazi sa njim ponovo u Jugoslaviju i ostaje uz njega u toku daljih akcija i ratovanja. Kako ljubav nije bila dozvoljena između pripadnika partizana, niti bilo kakav vid intime, mnogi su se usprotivili njihovoj bliskosti i ljubavi, međutim Tito je rekao da je spreman sve da ostavi ali Zdenku ne može i da će se oni po završetku rata venčati. Međutim 1944. ponovo joj se vraćaju znaci tuberkuloze i ona odlazi na ponovno lečenje, ali ovoga puta se nije oporavila i vratila Titu, ona od podledica ove bolesti umire 1946. godine. Ostala je upamćena kao hrabra i mlada puna ljubavi i želje za životom, međutim nije se tako odigralo. Sahranjena je na Belom dvoru gde je jedan period živela sa Titom kao njegova sekretarica i domaćica. Sahrana je održana u imtimnoj atmosferi, a postoji i priča da je Tito bio jedini koji je prisustvovao.
