Fotografsko pamćenje, ludost ili genijalnost?

Lepota i zdravlje

Pojedinci koji mogu detaljno da se sete slika,zvuka i drugih pojedinosti u tačnim detaljima,kaže se da imaju fotografsko pamćenje.Stručno se zove EIDETSKO pamćenje, potiče od grčke reči „eidos“ koje u direktnom prevodu znači „viđen“, dok šire značenje opisuje detaljno i jasno zapažanje slika.Ovakav vid opažanja je karakterističan za decu, dok u adolescentskom dobu dolazi do stagnacije.Pojedinac ima sposobnost da proučava sliku 30 sekundi, da zapamti veliku detaljnost slike u određenom periodu. Za takve ljude se kaže da mogu da vide sliku na belom platnu i jasno sa svim detaljima.Na takav vid pamćenja mogu da utiču različiti faktori: trajnost, svesno posmatranje, detaljnost.

Fotografsko pamćenje se razlikuje od menmotehnike, je ta da su detalji bitni – ko je šta obukao, da li je držao nešto u rukama, u kakvoj je pozi bio, kakvo mu je bilo lice, događaji sa tačnim detaljnostima.Kada opisuju sliku sa belog platna, ljudi sa izraženim pamćenjem najčešće govore u prezentu. Samo 5-10 procenata dece imaju takav fenomen.
Prepreka na koju nailaze je ta da se informacije u mozgu obrađuju na neprihvatljiv način za mozak.Problem je takve prirode da osoba pamti i bitne i nebitne informacije za mozak.Bitno je onda kada te informacije mogu da se obraćuju i koriste, a ne kada samo zauzimaju mesto i skladište se i da informacije ne mogu da se zaborave kada to želimo.Postoji nekoliko faktora koji otkrivaju izraženo fotografsko pamćenje: 1.prva je iluzija dubine, 2.drugo je test sa dve slike koje se daju u kratkom razmaku gde osoba treba da poveže te dve slike u jednu.Neke od tehnika koje mogu poboljšati pamćenje,ali ne i da se razvije u fotografsko pamćenje je tehnika povezivanja.Specifično je to da se fotograsko pamćenje javlja i kod osoba sa autizmom, koji pokazuju fenomenalno pamćenje.Takva pojava se jako retko javlja kod osoba sa autizmom, ali postoji takva šansa i kada se javi pamćenje je toliko izraženo do sitnih detalja.
Neke osobe sa fotograskim pamćenjem su Nikola Tesla, Amadeus Mocart, Klod Mone.
Nikola Tesla je mogao da zapamti celu knjigu, sećao se ranog detinjstva, zamišljao mnoge pronalske pre njihove same realizacije i doživljavao bljeskove svetlosti sa halucinacijama. Salmon V. Šerševski je mogao da zapamti veliki broj reči i da ih se priseti identičnim redosledom posle nekoliko godina. Italijanski dirigent Arturo Toskanini je znao za svih 250 instrumenata u simfoniji svaku notu i muziku za svih 100 opera.Sergej Rahmanjinov je ruski pijanista,dirigent i kompozitor koji je pamtio kompozicije bez greške i tačno znao da li je neka nota u sklopu kompozicije ili ne.Predsednik Tedi Ruzvelt je pamtio cele novine i mogao da čita dve, tri knjige dnevno.
Fotografsko pamćenje nikada nije naučno dokazano,možemo samo svedočiti o eidetskom pamćenju i osobama koje imaju sposobnost detaljnog zapažanja.

Autor: Marija Lilić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *