I ako pitanje Kosova i Metohije za Srbiju predstavlja najvažnije nacionalno i državno pitanje, deklaracija o nezavisnosti Kosova koju Srbija nije priznala podelila je međunarodnu zajednicu. Stavovi Evropske unije i većine zemalja članica od 2008. godine, od jednostranog priznanja nezavisnog Kosova od strane Skupštine Republike Kosovo nisu promenjeni. Neki od zvaničnika EU smatraju da Srbija nikada neće biti primljena u uniju ukoliko ne prizna nezavisnost, a kako bi se u potpunosti rešilo pitanje između Beograda i Prištine 2011. godine pokrenut je i dijalog uz posredovanje EU u cilju normalizacije odnosa dve strane, koje teže članstvu u Evropskoj uniji. Međutim nisu sve članice EU priznale nezavisnost Slovačka, Rumunija, Kipar, Grčka i Španija su 5 zemalja članica koje i pored pritisaka od strane EU ne priznaju nezavisnost Kosova od Srbije.
Španija
I pored činjenice da je promenila 3 predsednika od 2008. godine Španija nije promenila svoj čvrst stav po pitanju Kosova kao nezavisne države. I ako zvanično smatra da je priznanje Kosova „u suprotnosti s vladavinom zakona i njenom idejom o raznolikoj i tolerantnoj Evropi“, s druge strane , nezavisnost bila je, jeste i biće direktno ili indirektno povezana sa katalonskim sukobom, uprkos činjenici da je Hašim Tači upozorio 2018. godine: „Španija nije Srbija, a Katalonija nije Kosovo “. Josep Borrell, bivši ministar spoljnih Španije nagovestio je da bi njegovo mišljenje po pitanju nezavisnosti Kosova moglo da se promeni ako Srbija i Kosovo postignu sporazum a aktuelni španski predsednik Pedro Sanchez nastavlja sa istim stavom.
Kipar
Kipar je pored Španije takođe zemlja koja pati od separističkih i autonomističkih pokreta. S obzirom da je Srbija pružila podršku teritorijalnom integritetu i suverinitetu Kipra, Kipar staje na njenu stranu po pitanju Kosova. Ministar inostranih poslova Kipra Markos Kyprianou protivi se stavovima EU i smatra da se krši međunarodno pravo i rezoluciju 1244 EU.
photo: wikipedia
Slovačka
Pitanje Kosova jedno je od retkih gde je Slovačka zauzela drugačiji stav od ostatka Evropske unije. Prema njihovoj percepciji Republika Srbija je država nad kojom je počinjena krivica i Slovačka staje na njenu stranu jer je prema Srbiji veže međusobno tradicionalno prijateljstvo i dobri odnosi. Međutim, Slovačka je država u kojoj živi više od pola miliona Mađara, od ukupnih 5,4 miliona stanovnika i smatra se da bi priznanje Kosova moglo biti presedan za mađarsku manjinu u južnoj Slovačkoj. Tema budućnosti Kosova nije imala uticaj samo na spoljnu već i na njenu unutrašnju politiku a postalo je i tema političkih kampanja na izborima 2014. Godine.
Grčka
Srbija i Grčka gaje dugogodišnju istoriju prijateljstva i grčki stav prema Kosovu takođe je i opšti stav grčkog društa. Politika Grčke, kao zemlje jugoistočne Evrope, diktirana je težnjom za održavanjem mira i stabilnosti u regionu, a oklevanje Grčke da prizna nezavisnost delimično postoj zbog nuspojava koje bi mogle da se dogode u regionu. Međutim i pored ne priznanja Kosova kao nezavisne države Grčka takođe nastoji da ojača ekonomske odnose sa Prištinom i bila je među državama koje su glasale za ulazak Kosova u UNESKO.
Rumunija
Rumunija je takođe među državama koje gaje prijateljske odnose sa Srbijom i razlog njenog ne priznanja leži u dobro uspostavljenim privrednim interesima. Rumunija je stala uz Srbiju, tvrdeći da “jednostrana deklaracija nezavisnosti proglašena od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu nije u skladu sa fundamentalnim načelima međunarodnog prava”. Takođe mađarska manjina u transilvanijskom regionu već duže vreme traži autonomiju i priznanj Kosova moglo bi prouzrokovati sukobe u Transilvaniji .
Autor: Dragana Dragičević
