Trebamo se nekada zapitati da li je prevelika vrednost koju dajemo predmetima. Posebno ona koju poklanjamo jednom predmetu. A to je novac. Život je nezamisliv bez njega i ne postoji jedan njegov segment gde on, nažalost, nije umešan. Posao, porodica, dom, studije, ljubimci, ljubav. Svuda smo ga nesvesno ubacili i pustili da preuzme naš život. Da li je to isuviše lose ili možda dobro? To je pitanje koje svako može postaviti sebi makar jednom.
Naš cenjeni novac ima dugu istoriju. Prvobitno nije bio papirni ili od određenog metala. Njegov početak je u kamenčićima sa određenom vrednošću. Nakon njih dolaze bakar, srebro, zlato pretočeni u vrednosne kovanice. I danas više vredne papirne novčanice. Neke su sa oslikanim brojevima i značajnim istorijskim ličnostima na njima.
Kako su menjale oblik, vladara koji ih predstavlja … tako su menjale i svoj značaj na tržištu.
U jednom momentu istorije, koji pokriva naše područje, novčanice su svakodnevno dobijale na svojoj vrednosti vrtoglave cifre ali isto tako i brzinom svetlosti je gubile.
Imali smo novčanice od nekoliko miliona i milijardi kojima smo od momenta kada ih primimo u ruke do momenta kada sa njima stignemo do prodavnice, mogli samo da kupimo hleb. Enormna količina novca vrtela se po čovekovim rukama tih dana, ali kako je brzo dolazila tako je još brže odlazila.
Taj period je prošao i većini novčanica sa bezmalo šašavim ciframa otišle su u zaborav kao i sve druge pre. No, to pravilo ne važi baš za sve.
Kao što rekoh na početku sami dajemo ovom predmetu vrednost i određujemo kolika će ona biti u zavisnosti koliki mi značaj mislimo da donosi. Tako je i nekolicina odlučila da nekadašnji novac istorije danas ima veću vrednost nego u svoje vreme i veću nego neku koje novčanice danas uživaju.
Ljudi zaslužni za procenjivanje starog novca bave se numizmatikom. To je oblast nauke koja se prvenstveno bavi proučavanjem starog novca, nakon naklonjenosti njemu u svom izučavanju pažnju poklanja i savremnom novcu, medaljama, ordenju i starim vrednosnim papirima.
Što je novčanica starija i ređa za naći to je i njena vrednost veća.
Novac koji se proceni čuva se u numizmatičkim zbirkama. Jedna od takvih zbirki nalazi se u našoj Narodnoj banci.
Pored ovakvog vida procenjivanja novca postoje i ljudi koji se time bave na svoju ruku i za svoju korist. Znaju vrednost starog novca koji poseduju pa ga na određenim manifestacijama, zvanim aukcije, procesom licitacije prodaju kolekcionarima. Što veću cifru njihov aukcijski materijal dobije, to oni više zarade. I oni i koleokcionari odlaze srećni kući.
Postavlja se pitanje da li ljudi koji se bave ovakvim poslom vrte novac u svoju korist ili novac možda vrti zapravo njih?
Autor: Kristina Arsić
