KNJIGA KOJA JE OSVOJILA SVET: ČOVEK PO IMENU UVE

Kultura

U vremenu kada je pametno da slobodno vreme iskoristimo tako što ćemo sedeti kući, bilo bi dobro da pokušamo da čitamo što više. Svi živimo stresan i brz život. Čini se da zaboravljamo da se posvetimo sebi. Ali, kada odlučimo da to uradimo, ne postoji lepši način opuštanja od čitanja neke dobre knjige koja će nam držati pažnju od prve do poslednje strane. Mir, tišina i radnja knjige koja nas tera da se saživimo sa likovima.

Jedna od knjiga koja je oduševila i zaludela čitav svet je svetski bestseler, knjiga Čovek po imenu Uve, koju je napisao švedski pisac Fredrik Beckman. Ova knjiga je ujedno i bestseler prestižnog New York Timesa. Širom sveta je prodato preko

  1. 000 primeraka!

 

,,Izvanredno! Smejaćete se, plakati i otkriti saosećanje za džangrizala u svom životu. Takođe, poželećete da se odselite u Skandinaviju, gde je sve nekako simpatičnije.”

People

 

Šta je magija ova knjige i kako je uspela da pribere tolike simpatije?

 

Glavni lik u knjizi je starac po imenu Uve, čovek iz košiluka koga komšije opisuju kao jedno veliko džangrizalo. Uve svako jutro radi slične stvari. Ustaje, popravlja pokvareno, namešta bicikle i sve to u cilju da kraj u kome živi bude sređen i pod kontrolom. On je drzak, bezobrazan, teške naravi i ponekad grub. Prijatelja nema, jer je sa svima raskrstio. Uve ne voli životnje, stalno se ljuti na odrpanog mačka koji dolazi da prespava ispred njegove kuće. Ne voli decu, previše su glasna. Ne voli nove tehnologije jer niko više ne ume da skuva običnu kafu. Uve ne podnosi ni programere ni činovnike. Programeri su za njega nesposobnjakovići, a činovnicisu samo obični kravataši i zato ne zaslužuju poštovanje. Ljudi ga zovu ogorčenim komšijom iz pakla. Međutim, kako jedno ovako hladno srce uspelo da otopi svačije drugo? Stvar je u tome što se kroz knjigu vidi da je Uve samo jedan običan čovek koji itekako ume da voli i ume da dopusti da bude volje.

 

Ljudima je potrebna ljubav, nijedan čovek zapravo ne može potpuno sam. Knjiga je pisana tako da prati dve vremenske linije: sadašnjost i prošlost. Iz lepo opisane prošlosti možemo da vidimo zašto je Uve postao hladan. Uve je imao Sonju, koju je izgubio i čije je postojanje bila jedina lepota života. Kada je ona umrla, naizgled je umrlo i sve toplo u njemu. Dakle, iza sve te mrzovolje i pedanterije krije se jedna priča u koju je utkano mnogo tuge.

 

Međutim, život ovog džangrizavog starca se menja od trenutka kada se u kuću do njegove useljavaju nove komšije. Nespretni, komični i pomalo naporan bračni par sa decom. Čini se da je ta porodica Uveova najgora noćna mora! Ali ne, nakon njihovog dolaska čitaoci imaju mogućnost da posmatraju potpunu transformaciju jednog čoveka. Od trenutka useljenja priča postaje toplija i pokazuje jednu iskrenu ljubav i prijateljstvo.

 

Ovo je jedna prelepa priča o tome kako ponekad naše reči i postupci mogu imati efekat leptira i kako naš život može dotaći živote mnogih i promeniti ih. Ovo je jedna iskrena priča o tome kako ne treba suditi knjizi po koricama i kako se iza svakog od nas krije neispričana priča koja nas je učinila da postanemo ponekad surovi i neprijteljski nastrojeni. Ali, takvi smo dok u naše živote ne uđu oni kojima je istinski stalo do nas i koji će se potruditi da nas razumeju i ne osuđuju.

 

,,Kažu da se najbolji ljudi rađaju iz svojih grešaka i da često zatim postaju mnogo bolji, čak bolji nego da nikada i nisu grešili”– citat iz knjige.

Autor: Emilija Janjić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *