Postoje dokazi da je pisala muzičke kompozicije, jer ih je njen brat zabeležio u pismima, dok njen otac u svojim obimnim prepiskama nju isključuje iz muzike, a skoro sve što je uspela da uradi u svojoj karijeri nije preživelo. Virtuozno, Čudesno čudo i genije – to su billi neki od epiteta koji su kružili za nju. Kada je kao pijanistkinja obišla Evropu, mlada Marija Ana oduševila je publiku u Minhenu, Beču, Parizu, Londonu, Hagu, Nemačkoj i Švajcarskoj. Nedugo, mladog virtuoza, nadimka Nannerl, brzo je zasenio njen pet godina mlađi brat Volfgang Amadeus Mozart.
Volfgangu je sestra bila idol dok su bili mali, zajedno su kao mali provodili dosta vremena i imali su svoj tajni kod pričanja. Volfgang je bio neobično mlad da bi započeo muzičko obrazovanje, ali imao je prednost sestre spremne da deluje kao asistent u podučavanju. Nemoguće je znati da li je Marijan jednostavno zapisala šta joj je brat rekao ili je sarađivala i nudila neke ideje. Međutim, čini se malo verovatnim da bi od svoje sestre Volfgang tražio samo da bude tihi pisar. Obožavao ju je, ali kao i kod svake braće i sestara rivalstvo je nesumnjivo postojalo. Bez obzira na sve, poštovao je njene sposobnosti. Takođe je nezamislivo zanemariti uticaj i ulogu koju je njegova sestra imala u njegovom muzičkom razvoju, posebno u njegovim formativnim godinama, bilo da je to bio kolega kompozitor, bilo jednostavno izvor ohrabrenja tokom tih ranih godina
Oboje su se brzo istakli. Kao mala volela je da piše kompozicije za brata, a posebno je čekala tatinu kritiku. Leopold je uvek govorio kako lepo piše i kako treba da nastavi, ali nije ništa smelo da izlazi iz okvira kuće. Da li je prestala? Nijedna njena muzika nije preživela. Možda ga više nikada nikome nije pokazala, možda ga je uništila, možda ćemo ga jednom pronaći, možda već jesmo, ali to se pogrešno pripisuje ruci njenog brata. Komponovanje ili izvođenje muzike nije bilo podsticajno za žene njenog vremena. Volfgang je više puta pisao da niko nije svirao njegovu muziku na klavijaturama onako kako je ona. Marijan nije dobila priliku da napreduje, a ono što je stvorila nije bilo vrednovano ni sačuvano – većina ženskih kompozitora iz prošlosti je zaboravljena.
Mnogo se zahvaljujemo Marijan, jer je period posle Volfgangove smrti pomogao da njegova reputacija raste. Dala je svu privatnu prepisku kako bi videla da njen mali brat privuče pažnju koju je zaslužio i da pomogne svom voljenom ocu da postigne ono što je bilo njegovo životno delo – da stvori muzičku legendu.
Autor: Isidora Simić
