Sve što nas danas interesuje da saznamo na samo jedan klik je od nas. Ako internetom nekim pukim slučajem nije podeljena ta informacija, onda ćemo nos staviti u kakvu knjigu. No, nekada najistinitiju infromaciju naćićemo u pričama starosedelaca nekog mesta. Moja priča došla je pravo od jednog starijeg Beogradskog gospodina, vlasnika Muzeja automobila, Bratislava Petkovića. Sa mnom je podelio svoje znanje o prvom automobilu koji je išao beogradskim ulicama.
Prvi automobil stigao je u razdoblju između prvog i trećeg aprila 1903. godine, kombinovanim vozom broj 21 u 18:25h. Kako puteva pogodnih za automobil još uvek nije bilo moralo se putovati vozom. Vozilo je stiglo u ruke jednom od tada poznatijih građana, trgovcu i rezervnom oficiru Božidaru Boži Raduloviću.
Automobil nije bio dobro prihvaćen od strane sugrađana, njegov motor koji je pravio buku poput mitraljeza bio je košmar za životinje koje su vukle zaprege i okolnu stoku, a i za željeni mir komšiluka. Ljudi su više voleli fijakere, prijatnije i uhu i oku.
Bila je to jako skupa igračka koju je samo veoma bogat čovek mogao sebi priuštiti. Ovaj primerak koštao je tadašnjih 12 000 kruna, što se ravnalo sa cenom jedne kuće u Knez Mihajlovoj ulici. Išao je na benzin, koji je i sam bio jako skup i prodavao se samo u apoteci.
Prvi automobil bio je marke Neselsdorfer tip B proizveden 1902. u Koprivnici, Češka.
Na neko vreme je nestao, pa je ponovo viđen u Skoplju u vreme prvog Balkanskog rata 1912. godine.
Danas se čuva u muzeju u Češkoj, kao jedini takav primerak. Postoji jedan sličan sa istim motorom ali drugačijom karoserijom u Tehničkom muzeju u Budimpešti.
Sa ovim čudom tehnike stigao je i jedan mehaničar koji je održavanju automobila i njegovoj vožnji obučio Sretu Kostića. Sreta je vozio Božin automobil. Polagao je vožnju pred tri člana komisije od koje je jedan bio ministar saobraćaja koji se nikada nije susreo sa automobilom, a jedan gospodin koji je auto video jednom u životu. Ne zna se šta su i kako ispitali Sretu da bi mu dali dozvolu, ali on je postao prvi srpski šofer. Pored njega bilo je samo 8 vojnih lica, kao profesionalnih vozača, obučenih u Švarcajskoj za vožnju laganih kamiona marke Arnec.
photo:
photo: wikipedia
Uz ovaj automobil vezuje se jedna anegdota. Čuveni srpski pisac, Stevan Sremac, sedeći u tada poznatoj kafani London, prisustvovao je prekidu rada Božinog automobila na samoj raskrsnici, kako mu se to učinilo veoma komično podelio je tu vest kroz šalu u jednom listu rekavši ,,Ovo je poslednja nepokretna imovina Bože Radulovića“. Šala je nastala samo jer je imućni Boža baš tada zapao u bankrot.
To su neki od pionirskih dana prvog Beogradskog automobila. Nakon njega došao je Darak, auto proizveden u Francuskoj, licenca opela u vlasništvu Mladena Ljubinkovića prvog amaterskog vozača. Sve do 1912. godine bilo je svega 50-60 automobila. Nakon Prvog svetskog rata automobilizam se razvija u punom jeku i na našim prostorima.
Autor: Kristina Arsić
