Kako su pre više od pola veka nastale Panini sličice

Društvo Sport Zanimljovsti

 

Često čujemo da je čovek bez hobija – čovek bez duše. Mada u hobije mogu spadati najrazličitije aktivnosti, mi ćemo se danas fokusirati na nama najbližu – skupljanje sličica. U godinama pre pandemije, okupljanja kod Terazijske česme sa ciljem razmene sličica, bila su gotovo tradicija. Neki se sada pitaju da li će se ove navike obnoviti i u budućnosti, a mi smo se malo više bavili kolekcionarstvom i distributerima sličica na ovim prostorima.

Poznato je da je među kolekcionarima kvalitet daleko važniji od kvantiteta. Kvalitet svakog pojedinog komada iz kolekcije meri se težinom da se do njega dođe, njegovom retkošću i nemogućnošću da ga poseduje širi krug ljudi. Sve može biti predmet kolekcionarstva. Ono je strast, sredstvo prestiža, a neretko i lukav, premda riskantan, način ulaganja novca. Mnogi i veoma imućni pojedinci žele u svom vlasništvu jedinstvene kolekcije, ali nemaju vremena da se bave pronalaženjem retkih primeraka. Brojni su i primeri onih koji su potpuno neplanirano bogatili prodajući delove svojih kolekcija – na siromahu Van Goghu kolekcionari su se nazarađivali posle njegove smrti.

Kolekcionarstvo kao strast

Obična zabava sakupljanja raznoraznih predmeta uglavnom prvo prelazi u naviku, a zatim u strast. Kolekcionari vrlo ozbiljno shvataju svoj hobi, ali kako i ne bi kad su mnogi kolekcionarski predmeti neprocenjive vrednosti. Ima i onih koji priznaju da svoje kolekcije čuvaju u najbolje obezbeđenim sefovima banaka.

Iako možda zvuči smešno, jer smo u osnovnoj školi skupljali sličice, zapisivali na papir brojeve koji nam fale, pa menjali duplikate, kolekcionari „ozbiljnijih“ predmeta razmenjuju adrese, brojeve telefona, e-mailove ili čak odlaze u druge države kako bi obavili razmenu. Lista predmeta koji se mogu sakupljati je podugačka, a na njoj se osim sličica, nalaze i markice, autogrami, salvete, igračke iz Kinder jajeta, telefonske kartice, figurice automobila, ploče, razglednice i slično.

Polydor i Panini

U aprilu 1992. godine osnovana je firma Polydor, kao izdavačka kuća sa specifičnim izdanjima namenjenim deci. Sredinom devedesetih godina, uspostavlja se strateška saradnja sa najvećim svetskim izdavačem albuma i sličica Panini iz Italije. Polydor je ekskluzivni zastupnik i distributer najvećeg izdavača albuma i sličičica, za tržište Srbije i Crne Gore.

Panini su osnovala braća Panini – Benito, Đuzepe, Umberto i Franko 1961. godine u Modeni, u Italiji.  Prva kolekcija koju su lansirali je bila posvećena fudbalu i nosila je ime „Calcatori“. Danas su njihovi proizvodi prisutni u 120 zemalja, a prosečna godišnja proizvodnja iznosi neverovatnih  6 milijardi sličica – čime su nesumnjivi lideri u svojoj oblasti.

Četvorica braće raspodelili su uloge prilikom stvaranja carstva sličica, sa Đuzepeom kao generalnim direktorom, Frankom kao administrativnim upravnikom, Benitom u distribuciji i Umbertom kao mašinskim tehničarkom koji je, čak i emigrirajući, bio zadužen za proizvodni deo u Venecueli. Umbertovo iskustvo u fabrici automobila Maserati navelo ga je da osmisli Fifimatic – mašinu za umetanje nalepnica u koverte, koja je i danas njegov najveći doprinos industriji u kojoj je uspeo sa svojom braćom.

Pored odeljenja za kolekcije (nalepnice, kartice za trgovanje i sl.) Izdvajaju se:

  • „Panini Comics“ kao Marvelova licencirana divizija za strip u većem delu Evrope. Takođe objavljuje stripove u zemljama poput Nemačke, Brazila ili Ujedinjenog Kraljevstva, pored objavljivanja DVD-jeva sa animacijskim serijama za decu i mlade.
  • Časopisi Panini, odakle se različiti naslovi dečijih serija, filmova i izmišljenih likova objavljuju pod licencom
  • „Panini Books“ – odeljenje koje izdaje i distribuira knjige za decu, bojanke i sveske iz linije Hentai

Izdavačka kuća Panini dobila je prava na komercijalizaciju albuma FIFA-inih svetskih kupova od Svetskog prvenstva 1970. godine, objavljujući figure i nalepnice stadiona, fudbalera i amblema timova koji su učestvovali. Prvi album koji je Panini objavio bio je album Svetskog prvenstva 1970. u Meksiku i od tada je uzastopno komercijalizovao albume i nalepnice svih narednih Svetskih prvenstava. Takođe, počeli su da štampaju i plasiraju Eurocopa albume od 1980. godine, kao i mnoge druge fudbalske događaje širom sveta kasnije. Danas se nalepnice štampaju u Italiji, a takođe i u Brazilu.

Od 2010. godine, virtuelnom albumu FIFA-inih svetskih prvenstava može se pristupiti preko njegove zvanične veb stranice, kao što je to bio slučaj sa Svetskim prvenstvima u Južnoj Africi 2010., Brazilu 2014. i Rusiji 2018. Virtuelne nalepnice se dobijaju pomoću kodova koji se pojavljuju na poleđini štampanih karata koje prodaje Panini.

 

Autor: Sofija Marković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *