Svetski dan osoba sa autizmom obeležava se drugog aprila svake godine sa ciljem da podstakne države članice Organizacije Ujedinjenih nacija da podignu svest o ljudima sa spektar autističnim poremećajima, uključujući autizam i aspergerov sindrom.
Autizam je složeni razvoj poremećaja koji se obično javlja tokom prve tri godine života i karakteriše ga slaba ili nikakva socijalna interakcija i komunikacija. Autizam je genetički poremećaj u mnogim delovima mozga ali za sada se još uvek ne zna koji su geni odgovorni za njegov nastanak. Bitno je napomenuti da autizam nije mentalna bolest i ne napada samo jednu grupu ljudi ali nasleđe u autizmu ima veliku ulogu. Teško ga je dijagnostikovati jer ne postoje nikakvi testovi, genetički markeri, facijalne oznake ili druge karakteristike prisutne kod svih autističnih osoba. Dijagnoza je subjektivna i ne mora da znači da svaka osoba koja ima autizam mora da ima svaki od uočenih uobičajenih simptoma što znači da svakoj osobi sa autizmom mora da se postupa na individualni način.
Ovaj poremećaj otkriva se u ranom detinjstvu, roditelji su ti koji ga najčešće uoče u vidu promena u razvoju deteta. Najčešći simptomi koji se javljaju u prvoj godini života deteta jesu izostanak brbljanja i gestikulacije, bez upiranja prstom, bez reagovanja na promene u okolini i neodazivanje na ime, nešto kasnije kod deteta mogu se uočiti izostanak govora i nezainteresovanost, kao i mehaničko ponavljanje određenih radnji ili pokreta. I ako autizam nije izlečiv njegovim ranim otkrivanjem može se pomoći detetu da stekne određene socijalne veštine i samostalnost. Dok se kod određenog broja osoba mogu javiti blaži simptomi, kod nekih se mogu videti teža oštećenja poput mentalne retardacije. Kod težih oblika autizma samostalan život malo je moguć, dok je kod blažih oblika on moguć uz minimalnu pomoć sredine. Smatra se da osobe koje imaju ovaj poremećaj uglavnom imaju prosečnu ili natprosečnu inteligenciju i spadaju u grupu sa Asperger sindromom.
Autizam pogađa jednu od 100 osoba, što znači da u Evropi trenutno živi oko pet miliona autističnih ljudi. Zbog nepostojanja Nacionalnog registra osoba sa invaliditetom, u Srbiji se ne zna tačan broj osoba sa autizmom, ali može se tvrditi da ih na našoj teritoriji živi nekoliko hiljada.
Osobe sa autizmom imaju identične ljudske vrednosti, kao i bilo ko drugi i mogu i te kako biti ravnopravni članovi društva ukoliko im se obezbede uslovi ali i neophodna podrška koja im je potrebna od svih nas.
Svetski dan autizma obeležava se od 2007. godine i odluka o njegovom osnivanju usvojena je od strane generalne skupštine Ujedinjenih nacija bez glasanja. Ovaj dan jedan je od samo sedam zvaničnih zdravstvenih dana Ujedinjenih nacija i namanjen je okupljanju organizacija koje su posvećene autizmu širom sveta.
Autor: Dragana Dragičević
