Intervju: Miloš Šaranović – Novinar i komentator televizije B92

Sport

O prošloj i ovoj sezoni FK Partizan za Novi Svet govori Miloš Šaranović. Poznati sportski novinar i komentator.

Partizan pod Savom Miloševićem, kako ti se to činilo? Partizan je pod njim igrao dosta atraktivan i za naše uslove, moderan fudbal, ali nije bilo onih pravih rezultata.

Meni se fudbal koji je Partizan igrao pod Savom Miloševićem sviđao. Dosta je tu bilo svežeg, modernog i napadačkog i dobrog presinga, i nekako se videlo da igrači sa velikim entuzijazmom igraju. To su bile interesantne utakmice, moglo je da se vidi svašta, sa te strane punile su srca. Opet, ako se uzme rezultat, a on je u današnjem fudbalu krupna stavka, Partizan je nesrećno ispao iz Lige Evrope, ali je ispao, nije prezimio u Evropi. U prvenstvu je rano stekao zaostatak i nije bio konkurentan u borbi za titulu. Na kraju je to finale Kupa sa Vojvodinom u stvari bilo negde zatvaranje kruga u kojem je ipak, za ambicije kluba kakav je Partizan, rezultat bio nedovoljno dobar. Tako da je teško suditi o tom vremenu. Ako su samo rezultati kriterijum, taj period ne može da se vodi kao preterano uspešan.

– Da li je Partizan mogao više u evropskim takmičenjima ove sezone i da li je faktor jedne utakmice na strani bio prevaga u meču protiv Šarlroa?

S obzirom na to da je Partizan više igrao u evropskim kupovima tokom jeseni u protekloj deceniji nego što nije, sigurno jeste mogao bolje i ako se samo posmatra to da je Partizanu objektivno mesto u Ligi Evrope, to je bio neuspeh. Nekoliko je tu faktora. Mislim da je prvi i ključni promena trenera u trenutku koji je definitivno poguban, odnosno jako je malo vremena ostalo da se ekipa restruktuira, da se druga trenerska ideja nametne i da zaživi. Utakmice u kojima nema revanša nisu baš prava prilika da se vidi koliko ekipe vrede, često neki drugi faktori odluče i imam utisak, možda pogrešan, da bi Partizan i sa Letoncima i sa Moldavcima, lakše prošao da su se igrala dva meča. Mislim da je imao šanse i protiv Šarlroa, da su se igrale dve utakmice, makar i pred praznim tribinama. Naravno to ne znači da bi se prošlo u sledeće kolo. Pitanje je da li bi se ova ekipa domogla Lige Evrope, ali je definitivno jedan faktor ta promena trenera, drugi faktor je taj fenomen jedne utakmice na strani, koji je u ovom slučaju presudio.

– Šta je to Aleksandar Stanojević promenio u igri Partizana? Utisak je da se ne igra toliko lepo za oko, ali kao što vidimo, ekipa igra dobro i napravila je veliki niz pobeda. Dosta igrača je stiglo u finišu prelaznog roka i uglavnom je reč o igračima koji su nekada nosili dres Partizana. Kako vidiš Partizan pod Stanojevićem u ovom trenutku?

Pa recimo da je ključna razlika to što ovaj Partizan koji vodi Stanojević igra apsolutno takmičarski fudbal. Igra čvršće, igra pažljivije, više se vodi računa da se ne primi gol. Nekako je meni se čini, šarma manje, ali rezultati govore u prilog da je ovo formula koja je dobra, odnosno da je broj osvojenih bodova, niz pobeda, nešto što daje za pravo  Stanojeviću i svima onima koji smatraju da je ova igra Partizana efikasnija i na neki način konkretnija. Promena je naravno i u strukturi ekipe, više je iskusnih igrača, koji su ili dugo u Partizanu, ili su bili u Partizanu pa su se vratili. Mislim da je prelazni rok koji je Stanojević jesenas uradio, jedan pravi kuriozitet. Dosta je tu fudbalera stiglo, medjutim uspeo je da ih ,,zategne“. Partizan igra prilično čvrsto, prilično disciplinovano i rezultati su pokazatelj da je takva orijentacija ispravna.

– Da li Aleksandar Stanojević treba da ostane trener Partizana i sledeće sezone, čak iako ne osvoji ni jedan trofej?

Ja u principu mislim da je jako važno da onog momenta kada se za nekog trenera koji sedi na Partizanovoj klupi proceni da je dobro rešenje, i kada se vidi pomak u igri, i kada se vidi ideja, ako je to na nivou kluba ispravno, ako se to uklapa u ono što Partizan jeste kroz istoriju, trenerima treba dati šansu. Sa jedne strane teško je imati mir i imati strpljenje, razumevanje kada treneri ne osvajaju trofeje. Kada je Partizan u pitanju, skoro da ne mogu da se setim primera da je neko uspeo da lako preživi takav period. Jeste činjenica da ono što stalno pričamo, to se malo pretvorilo i u mantru,  da na kratke staze jako malo može da se vidi i da je možda mudrije dati nekom treneru, njegovom stručnom štabu ili čak generaciji igrača priliku koja je duža od osam, deset ili dvanaest meseci i videti šta od toga može da se uradi. Sva teorija fudbala i ono o čemu se priča u mnogo ozbiljnijim okruženjima i nekim mnogo jačim ligama je da su potrebna barem dva prelazna roka da se izvrši selekcija ekipe. Čak, u ozbiljnim klubovima to ide na četiri, tako da nekako ako bi to uzeli kao ciklus od dve godine, onda bi treneri morali da ostanu barem te dve godine pa i posle toga, kada plodove toga što su radili treba da dobiju, odnosno klub da dobije. Tako da u svakom slučaju mislim da je velika greška da se često menjaju treneri, Partizan to nije često radio kroz svoju istoriju, ali poslednjih desetak godina postao je manir da se vrlo mali broj trenera od Ljubiše Tumbakovića na ovamo zadržavao duže od godinu ili dve, eventualno dve i po. Nažalost previše ima onih rešenja koji ne traju ni celu sezonu i to je sigurno pogrešan put. 

– Partizan je uvek bio poznat po omladinskoj školi,  dali ćemo i dalje moći da očekujemo da će iz tog omladinskog pogona izlaziti igrači za prvi tim? Dosta se spominju Samed Baždar i Vanja Vlahović kao neki novi klinci od kojih bi Partizan mogao dosta da profitira u budućnosti.

To je sad pitanje i o odluci da se igra sa dvojicom igrača do 21 godine, koja je negde i strateški dobra i može da donese nešto dobro, ali je naprasno uvedena i nisam siguran da su u Partizanu, pa i u ostalim klubovima bili spremni na tako nešto. Partizan ima bonus golmana i to dobrog, Aleksandra Popovića. Ima Svetozara Markovića, koji je doduše na pozajmici, ali je već kompletan štoper i vrlo pouzdan igrač. Pored Štulića koji je čist špic, pravi centarfor, Partizan ima dosta igrača koji su skoro svi na istoj poziciji.  Čolić i Denis Stojković, koji su imali dosta vremena tokom jeseni i Nemanja Jović koji igra ovog proleća, Filip Stevanović koji eto, igrom slučaja, bivši igrač Partizana samo je na pozajmici u Humskoj. Tako da sa te strane, kada je ofanzivni deo u pitanju, nema opasnosti da Partizanu ponestanu mladi igrači. Kada su u pitanju mladje selekcije, Partizan dugo kadetski tim priprema da bude prvi tim i iz kadeta dolaze ona prava pojačanja za prvi tim. Omladinci su na neki način žrtvovani ako tako može da se kaže. Za sada osim što je Samed Baždar nesumnjivo nevidjeni talenat i momak koji je prvi strelac lige, koji nevidjeno lako postiže golove, iako mu to nije osnovna uloga. Vanja Vlahović takodje važi za igrača koji puno obećava. Ono što sam uspeo da vidim, utakmica kadeta, uglavnom je tu razlika, osim u par duela sa Zvezdom i Čukaričkim, ili u omladincima Brodarac, Vojvodina, Zvezda su konkurentni, ostale ekipe su prilično slabije, tako da imam utisak da to nije baš prava slika. Drugo ogromna je razlika izmedju tog omladinskog fudbala i seniorskog, i dalje je taj prelaz izmedju ,,klinačkog“ i seniorskog fudbala ogroman. Ostaje nada da će ti klinci koji sada blistaju moći to isto da pokažu kada predju na veliku scenu. Ja očekujem i Baždara i Vanju Vlahovića bili su na pripremama, ovo leto će im biti prilika da se afirmišu i ustale kao prvotimci. Sad, sa druge strane to je već jako dugo, kada su ovi prostori u pitanju i predvorje prodaje, odnosno najčešće kada ti mladi igrači bljesnu, jako brzo odu negde preko. Imam utisak da ta komponenta nije sporna, da ,,fabrika“ u Teleoptiku radi. Jedno vreme su štoperi bili glavni proizvod, sada su to opet ofanzivni vezni igrači i napadači. Lazar Pavlović je takodje ozbiljan talenat, iako je malo usporio. Takvi igrači mogu brzo da postanu okosnica Partizana.

– Uskoro nas očekuje 164. večiti derbi, šta možemo očekivati?

Ako se pogleda u bližu prošlost, većinu derbija poslednjih desetak godina lakše su igrale ekipe koje ne vode na tabeli ili koje su se oprostile od titule. Partizan je dosta uspešan poslednjih desetak godina u derbijima, u poslednjih deset derbija ima samo dva poraza i to je sa jedne strane razlog da se veruje da može da se dodje do povoljnog rezultata. Sa druge strane mislim da Crvena Zvezda nije imala jaču ekipu jako dugo. Imam utisak da je Stankovićev stručni štab prilčno dobar i verujem da će utakmica biti dobro pripremljena. Opet, siguran sam da i Aleksandar Stanojević, koji ima pet pobeda u sedam prvenstvenih derbija koliko je vodio, zna da pripremi ekipu za takvu utakmicu. Jeste opterećenje činjenica da tu Partizan mora da pojuri pobedu ako želi da prvenstvo i dalje bude interesantno i to je negde verovatno prednost Zvezde, zato što je lakše igrati derbi mirno, nego pod pritiskom. Ako smo nešto ipak naučili o fudbalu za svo ovo vreme, je to da šta god papir kaže i kolika god bila vrednost igrača na transfermarktu, da to nisu bitni faktori. Tako da, kao i pred svaki derbi, sva tri ishoda su moguća.

Autor: Nemanja Rakanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *