Surov život Rahmanjinova

Kultura

Rođen je u Semjonovu, blizu Novgoroda, severozapadna Rusija. Rođen je u imućnoj porodici, njegov otac je bio oficir, a majka generalova kći. Njegovi roditelji gajili su strast prema muzici, a svoje prve časove klavira, dobio je od svoje majke. Već u svojim ranim godinama pokazao je veliku veštinu i u komponovanju, a dok je još uvek bio na studijama napisao je iz jednog čina – “Aleko”, za koju je nagrađen zlatnom medaljom za kompoziciju. 

U Rusiji je živeo sve do 1917, za to vreme od 1892-1917, napisao je 39 kompozicija. Nakon oktobarske revolucije, napustiće otadžbinu, zauvek. Rođen u aristokratskoj porodici, Rahmanjinov je u svojoj zemlji uglavnom smatran za izdajicu u vreme Sovjetskog Saveza zato što je napustio Rusiju tokom revolucije 1917, iako je slao novac za podršku Crvenoj armiji za vreme Drugog svetskog rata. Naselio se prvo u Parizu, a zatim u Švajcraskoj. Doživotno izgnanstvo i nikad sreća. Emigracijom u Ameriku, kako bi izdržavao porodicu, morao je da drži veliki broj koncerata, čime je njegova kompozitorska aktivnost ostala u drugom planu. Za života u Americi završio je samo 6 dela.

Bio je oženjen Natalijom Satinom, uprkos protivljenju Crkve, koja je bila njegova rođaka. Sa njom je imao dvoje dece. 

Rahmanjinov i njegova žena postali su američki državljani 1. februara 1943, a njegov poslednji koncert održan je 17. februara iste godine, na Univerzitetu u Tenesiju, proročki je sadržao Šopenovu sonatu u kojo je čuveni posmrtni marš. Umro je od melanoma  28. marta 1943. na Beverli Hilsu u Kaliforniji.

Rusija pokušava da vrati posmrtne ostatke. Kako bi bili ukopani u Novgorodu, gde je slavni pijanista rođen I gde je proveo prveRođen 01.04.1873. godine, preminuo 28.03.1943. Bio je ruski pijanista, kompozitor i dirigent. Smatra se za jednog od najvećih pijanista 20.veka. Posedovao je legendarne tehničke mogućnosti i osećaj za ritam, a njegovi dugački prsti pokrivali su čak 13 intervala na klavijaturi. Kao kompozitor stvorio je, četiri klavirska koncerta, tri simfonije, dve klavirske sonate, tri opere, 24 preludija, više horskih dela, rapsodiju na temu Paganinija, danas jedno od njegovih najpoznatijih dela. Većina njegovih dela je u stilu poznog romantizma srodno Čajkovskom, ali i pod očitim uticajem Šopena i Lista. 

Autor: Marija Jovičić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *