Najmoćnija žena srednjovekovne Srbije: Carica Jelena

Društvo istorija

Jelena Stracimirović-Nemanjić bila je bugarska plemkinja i srpska kraljica a odmah zatim i carica. U narodu poznatija kao žena Dušana Silnog. Pored titule koju je ponosno nosila, pričalo se kako u srpskoj istoriji nema vladarke koja bi mogla da se poredi sa njom; kako zbog neustrašivosti i karaktera, tako i zbog dela koja su govorila o njoj. Bila je žena od koje je narod strahovao, kojoj se klanjao i koju je isti verno pratio. Jelena je svojom aktivnošću napravila politički preokret, kako u spoljnoj tako i unutrašnjoj politici i time ostavila večni trag za sobom. Neretko je uticala na Dušanove političke poteze, o čemu najbolje govori jedan deo u povelji, koji glasi ,,carica moga carstva”. Svima poznata činjenica jeste da je ovaj bračni par važio za jedan od najskladnijih ali uprkos tome, katkad bi čak i takav bivao poljuljan. Neki izvori tvrde da je Dušan hteo da je ostavi jer nisu imali dece, te je 1336. godine započeo pregovore o ženidbi ćerkom nemačkog cara. Već u zimu iste, ili proleće naredne godine, Jelena je dobila sina Uroša, te tako učvrstila bračne odnose.

 

 

Dušan, Jelena i Uroš, manastir Dečani, izvor:Wikipedia

 

 

O ceni sreće govori nam ona koju je Dušan platio zarad  ljubavi. Navodi se da je Jelena jedina žena koja je kročila na Svetu Goru i da je taj čin Dušana koštao prljavog obraza koji nikada nakon toga nije uspeo da opere, ma koliko se trudio. Na kraju svega, Dušan je ostao jedini Nemanjić koji nije postao svetac, što svakako ne umanjuje ono ,,Silni”. Dušan je preminuo kada je Uroš napunio 18 godina, te se nedugo posle toga Jelena zamonašila kao monahinja Jelisaveta, ali je i nakon toga bila politički aktivna. Međutim , nakon smrti sina izgubila je volju te se podvrgla strogom isposničkom životu. Jelenu su mnogi doživljavali kao perverznu damu, neprijatelja katolika, dok su je pak ostali, prema vizantijskim izvorima,  smatrali vernom i smernom ženom, koja je bez govora dostojna svoje titule.

Jelenin život okončao se 7. Novembra 1374. godine a njeno telo shranjeno je pokraj muža u njegovoj zadužbini, manastiru Sveti Arhangeli kod Prizrena.

Autor: Nela Baroševčić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *