Nikolaj Vasiljevič Gogolj bio je ruski pisac ukrajinskog porekla. Utemeljio je ruski realizam. Rodio se 1.aprila 1809. godine a umro je u Moksvi 4.marta 1852. u mestu koje se zove Veliki Soročnici. Potiče iz jedne plemićke porodice. Gogoljev otac je bio poslovni poverenik koji je pisao šaljive pesme na ruskom i ukrajinskom jeziku. Pravio je predstave u kome su učestvovali kmetovi, plemići i svi članovi porodice. Bili su poznati po tome što su pravili zabeve i velka okupljanja. Još u ranom deteljstvu su primetili njegov talenat za pisanje. Osim što je dobro poznavao plemićki život on je bio upoznat i sa životima običnih ljudi. Znao je kakve su njihove potrebe i način njihovog života kao i običaje, verovanja, legende, pesme i priče tog naroda. Poznato je da je proveo godinu dana u školi u Poltavi i da je pohađao časove kod privatnog profesora. Nije bio najbolji đak ali su ga profesori i đaci voleli zbog njego šarma i duhovitosti. Bio je godinu dana na likovnoj akademiji. Kada mu je otac umro morao je postati glava porodice i preuzeti brigu o svojoj majci i sestrama. Zbog toga je našao posao na mestu činovnika u Sant Peteburgu. Inače njegova majka mu je prenela mističnu religioznost koja mu je pravila nemire na kraju života.
Prvo što je objavio i to ne pod svojim imenom nego pseudonimom je neuspešna poema „Gans Kihelgarten“. Kada je napustio službu činovnika postao je profesor kćeri oficira, a 1834. su ga zaposlili na Univerzitetu Sant Peteburgu. Nedostojala mu je Ukrajina i to ga je inspirisalo da napiše zbirku pripovedaka „Na večeri na majuru kod Dikanjke“. Opisivao je život na selu i za to je korstio elemente folklora,fantastike i humora. Poznato je da se družio sa Puškinom i da mu je davao inpiraciju za pisanje i ideje. Njegova najpoznatija drama koja je veoma privukla javnost da je došlo i do samog cara je „Revizor“. Napisana je 1836.godine. Pre toga je objavio manje poznatu dramu „Žendiba“. Zatim je nastala satirična studija Rusije koja je pokazana iz perpektive glavnog junaka Čičkova. Ta knjiga zove se „Mrtve duše“ i trebalo je da ima tri dela ali druga dva dela nikada nisu objavljenja. Pretpostavlja se da pisac pod uticajem sveštinika lično zapalio i to pred kraj svoj života.
Gogolja je pre svega interesovala svakodnevna strana života i to pre svega ona tamna strana i na to se fokusirao u svojim delima. Opisivao je život običnih seljaka, ali i velkih junaka i na kraju surovih, svirepih tirana. Voleo je fantastiku pa je poznat i po svojim fantastičnim i horor pričama. Bio je veoma religiozan kao što je napomenuto to je religiznost ga je navela da 1846. godine ode na hodočašće u Palestinu. Uticao je i na srpske pisce kao što su Branislav Nušić, Stevan Sremac i Milovan Glišić.
Autor: Aleksandra Lazić
