Solidarna kuhinja – kolektivna borba protiv gladi

Društvo

 

Istraživanje koje je sprovela Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija pokazuje da više od 100 miliona ljudi u svetu gladuje – ovaj broj odnosi se na više od pola decenije iza nas. Glad je godinama jedan od najvećih globalnih problema, kao i jedan od vodećih uzroka smrti ljudi širom sveta. Smanjenje gladi u svetu definisano je kao cilj održivog razvoja za 2030. godinu.

Solidarna kuhinja je nezavisni kolektiv koji obezbeđuje hranu i druge vidove pomoći onima kojima je to najpotrebnije. Kolektiv je formiran iz potrebe da se na sveprisutne probleme siromaštva i gladi, koji naročito dolaze do izražaja u kriznim situacijama, odgovori solidarnošću i uzajamnom pomoći.

Aktivisti Solidarne kuhinje učestvuju u svim aktivnostima koje su neophodne za pružanje pomoći: prikupljanju sredstava, nabavkama, pripremi i distribuciji hrane. Hrana se distribuira direktno najugroženijima – volonteri preuzimaju hranu od kuvara i dopremaju je onima kojima je potrebna. Hrana dolazi do korisnika na dva načina: dostavlja se direktno porodicama ili se deli sredom, subotom i nedeljom u 16h na punktu kod Vukovog spomenika. Obroci se obezbeđuju za sve one koji se jave Solidarnoj kuhinji ili se pojave na punktu. Sa Emom, našom sagovornicom iz Solidarne kuhinje, razgovarali smo o načinima njihovog delovanja, kao i tome na koji način svako od nas može da doprinese:

  • Solidarna kuhinja je nastala kao reakcija na situaciju u kojoj su se najugroženiji našli uvođenjem vanrednog stanja zbog pandemije korona virusa. Kriza je bila naš pokretač. Mnogo ljudi ostalo je bez prilike da zaradi novac i obezbedi obrok za sebe i porodicu, a mi smo smatrali da je neophodno da pokažemo solidarnost i ujedno ukažemo na ogromnu rupu u sistemu socijalne zaštite. Poštujemo sve epidemiološke mere, nosimo maske i rukavice, ljudima koji stanu u red na našem punktu delimo maske i dezinfikujemo ruke pre deljenja hrane.

Koje institucije bi mogle da pomognu i doprinesu konceptu Solidarne kuhinje i na koji način bi se to moglo učiniti?

Kada bi sistem bio okrenut čoveku, a ne profitu i kada bi ideja solidarnosti bila promovisana, kao što je ideja konkurentnosti promovisana, društvo i institucije bi sami prepoznali gorući problem siromaštva i gladi. Da je minimalna plata dovoljna za pristojan život, da od penzije mogu da se pokriju svi mesečni troškovi, ili da postoji i univerzalni dohodak za sve građane, ne bi bilo tako lako naći se u situaciji da ste gladni ili nemate krov nad glavom. Ljudi na margini, poput onih u situaciji beskućništva, posebno su ignorisani od strane sistema. Brojni su razlozi zbog kojih ove društvene grupe ne uspevaju da ostvare pravo na socijalnu pomoć, a čak i kada je ostvare ona nije dovoljna da može da se preživi. Centri za socijalni rad ne regulišu svim ljudima u situaciji beskućništva adresu prebivališta, te ih samim tim onemogućavaju da dobiju lična dokumenta i ostvare osnovna prava – između ostalog i pravo na obrok u narodnoj kuhinji. Prihvatilište za odrasla i stara lica, koje ni u redovnim okolnostima nema dovoljne kapacitete i ima problematične procedure prijema, tokom pandemije je 8 meseci bilo zatvoreno za prijem novih korisnika. Važno je naglasiti i nedostatak psihološke podrške ovim ljudima, jer je mentalno zdravlje prečesto i uzrok i posledica beskućništva.

Solidarna kuhinja nema kapacitete, niti treba da zameni ulogu države i institucija koje se finansiraju novcem svojih građana.

Ko su oni koji trenutno pomažu Socijalnu kuhinju – pojedinci, radnje ili proizvodne firme?

Moto naše organizacije je solidarnost, a ne milostinja i važno nam je da se pravi razlika između ta dva pojma. Solidarnost podrazumeva prepoznavanje i rušenja odnosa moći u društvu, zbog čega smatramo da bi uzimanje donacija od onih koji kreiraju nejednakosti bilo pogrešno. Solidarnu kuhinju čine i njoj doniraju pojedinci koji dele ideju solidarnosti, kao i pojedini lokalni piljari i mali proizvođači, a svi oni ostaju anonimni.

Koje uslove pojedinac treba da ispunjava da bi postao volonter Solidarne kuhinje?

Oni koji bi želeli da nam se priključe za početak bi trebalo da procene kako najbolje mogu da doprinesu – kuvanjem, razvoženjem ili samom podelom hrane na punktu kod Vukovog spomenika. Kako se vremenom povećao broj ljudi koji su se priključili Solidarnoj kuhinji, trudimo se da rotiramo ljude kako niko ne bi bio previše opterećen i kako ne bi došlo do „pregorevanja“. Svako ko želi da postane deo naše kuhinje treba da deli naše vrednosti i ideju solidarnosti, da se trudi da razume odakle problem potiče, da zajedno sa nama ukazuje na njega, kao i da preispituje svoju ulogu i ovoj  borbi za dostojanstveni život svih nas.

Problem „skrivene gladi“

Gladni su i oni koji toga nisu svesni. Problem „skrivene gladi“ podrazumeva nedostatak određenih minerala i vitamina u ishrani, uprkos naizgled odgovarajućem ili čak prekomernom stepenu uhranjenosti pojedinaca ili čitave populacije. Ovo stanje, kao i neuhranjenost i gojaznost, takođe može voditi nastanku brojnih akutnih i hroničnih oboljenja, a češće je u manje razvijenim zemljama.

Nepravilna ishrana jedan je od ključnih faktora za nastanak masovnih oboljenja kao što su: kardiovaskularna oboljenja, maligne bolesti i dijabetes. Posledica ovih oboljenja je razvoj širokog spektra težih zdravstvenih posledica, uključujući i preranu smrt.

Svaka peta prevremena smrt u svetu može biti u direktnoj vezi sa nezdravom ishranom. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, gojaznost i drugi oblici neuhranjenosti pogađaju svakog trećeg stanovnika naše planete, a smatra se da će već 2025. godine, njima biti pogođena čak svaka druga osoba na svetu.

 

Autor: Sofija Marković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *