Ko je bio Bora Stanković?

Kultura

Svako mora da ima upaljen fenjer u glavi. Da mu svetli danju i noću. Jer, ko ne svetli iznutra, taj ne živi. 

Rođen je 31.03.1876.godine u Vranju, a preminuo 22.10.1927 u Beogradu. Bio je srpski romansijer, pripovedač, dramatičar i jedan od najznačajnih pisaca srpskog realizma. Vrlo rano je ostao bez roditelja, pa ga je odgajila baba Zlata. Zlata je poticala iz stare ugledne, ali siromašne vranjanske porodice i često mu je pričala o starom Vranju. U Vranju je završio osnovnu školu i sedam razreda gimnazije (koja danas nosi njegovo ime ) . Osmi razred je završio u Nišu gde je i maturirao.  Završio je Pravni fakultet u Beogradu  1902 godine. 

Njegovo celokupno književno delo vezano je za Vranje, iako je u Vranje retko odlazio i nema podataka da je ikada bio u okolnim selima. U jednom predavanju priznao je da je svoje likove oblikao prema pričama koje je slušao i spajao elemente više ličnosti kako bi njegovi likovi delovali potpunije. Njegovo stvaralaštvo uglavnom se svrstava u realizam, ali ima osobina koje naginju ka naturalizmu. Nova kritika svrstava ga u začetnike moderne srpske književnosti. Uveo je vranjanski govor u književnost, zbog čega je stalno kritikovan od strane mnogih savremenika školovanih na zapadu.

Javljajući se u vreme kada se mlađa generacija sve intenzivinije orjentiše prema zapadnjačkim uzorima, ostaje privržen realističkim tradicijama, dela su mu prožeta osećanjem naklonosti prema patrijarhalnom svetu stare Srbije. Opisujući tragične ličnosti, junake koji propadaju kao poetične žrtve ljubavi, dao je upečatljivu sliku zavičajnog Vranja, raslojavanje i degeneraciju starih trgovačkih porodica, prodiranje seoskog elementa u grad. Bio je slikar strasnih sukoba i nostalgija za mladošću. Proza mu je nadahnuta osećajem fatalizma i istočnjačke čulnosti. Pored pripovedaka i romana okušao se  i kao dramski pisac. 

Bora Stanković je prvi književni rad objavio u časopisu Golub.  To su bile dve pesme: Majka na grobu svog jedinca i Želja. 

Godine 1900 izdaje u časopisu Zvezda treći čin dela Koštana, koja je po njegovim rečima pozorišna igra u četiri čina. Cela drama štampana je u Srpskom književnom glasniku 1902 godine. Njegova najpoznatija drama je prvi put izvedena 22. juna 1900.godine u Narodnom pozorištu u Beogradu. Prvo izvođenje drame bilo je neuspešno, jer je bilo malo publike, loših kritika i nezadovoljsto Stankovića. 1924 godine nakon više prepravljanja izdaje svoju konačnu verziju kao zasebnu knjigu. Lik Koštane zasnovan je na stvarnoj istoimenoj pevačici i igračici  romskog porekla, koja je živela u drugoj polovini 19.veka. Objavljuje roman Nečista krv 1910 godine, koji je odmah proglašen za remek delo srpske književnosti. Još neka od njegovih dela su knjige Božji ljudi, Stari dani, Pokojnikova žena, Gazda Mladen. Pripovetke Baba Stana, Bekče, Biljarica, Moj zemljak, Naš Božić , Uvela ruža, U vinogradima. 

Rad Borisava Stankovića je imao veliki uticaj na kulturu i formiranje identiteta Vranjanaca. Mnoge institucije u gradu nose njegovo ime ( gimnazija, Gradska biblioteka, profesionalno pozorište ) . Njegova kuća,  pretvorena je u muzej posvećen njegovom životu i stvaralaštvu.

Autor: Marija Jovičić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *