Put ka moći Slobodana Miloševića

Politika

U duhu aktuelne i nikad prekidane rasprave o ličnosti i politici Slobodana Miloševića, bilo bi poželjno izneti, pored svakodnevnih floskula i istorijske podatke, bez kojih se, nažalost, ista da diskusija često započinje.

Milošević je rođen 20. avgusta 1941. u
Požarevcu, a umro 11. marta 2006. u Ševeningenu.
Sa 18 godina je postao član Saveza komunista, ali u politiku ulazi tek 1983, kao vatreni pobornik Titovih ideja, spreman na razne radikalne poteze zarad očuvanja „Bratstva i jedinstva“. Uvidevši takav potencijal i spremnost, istaknuti član SK, Ivan Stambolić, predsednik Predsedništva socijalističke Republike Srbije, približava ga sve više sebi i poverava mu najkompleksnije, ali i najprljavije zadatke.

Milošević je 1984. postao predsednik Gradskog komiteta SK Beograda, a njegova komunistička ubeđenost ga je dovela dotle, da je, pored ekstremnih mera, takođe zabranio štampanje dela Slobodana Jovanovića.
Nezaustavljivo i brže uspinjanje na političkoj lestvici, biva od 1986, kada postaje predsednik Predsedništva CK Srbije, gde će ostati do 1989. godine.

Popularnost, ono što mu je falilo pored moći i iskustva koje je imao, a smelosti mu nije manjkalo, biva stečena nakon odlaska na Kosovo i Metohiju aprila 1987, zbog pobune radnika. Na KiM, Miloševića upućuje lično Ivan Stambolić, koji je „vruć krompir“ gurnuo u ruke čoveka koga je stvorio, da bi ovaj od „vrućeg krompira“ izvajao kult heroja i zaštitnika naroda.
Rečenica: „Niko ne sme da vas bije“, kao salva topova odzvanjala je u ušima tadašnje javnosti, a narod je verovao da je dobio svog novog vođu, koji se istinski, po prvi put interesuje za narod na KiM, iako tako nije mislio i Stambolić.

Kao i uvek u politici, nakon učvršćivanja narodnog poverenja, kreće „čistka“ u partiji.
Naime, septembra 1987, izglasavanjem u CK Srbije, isključen je iz istog Dragiša Pavlović, koga je Milošević smatrao drugim čovekom po moći u državi, a koji se oštro protivio novoj struji koju je Milošević uneo u partiju. Njegovim izbacivanjem, kako navodi sociolog Slobodan Antonić u delu „Još nije gotovo“, Milošević je izveo pravi politički „blickrig“.
Učvrstivši vlast, ali i izgubivši poverenje Stambolića, Milošević nastavlja da briljira na političkoj sceni.
Najpre, guši „Jogurt revoluciju“, izazvanu od strane vojvođanskih separatista, u oktobru 1988, da bi 19. novembra iste godine održao zapaljiv govor, pred više stotina hiljada ljudi, neki podaci govore i milion, na Ušću.
U toku 1989. zalagao se protiv Ustava koji je garantovao široku autonomiju Vojvodine, tako da je inicirao njegovu izmenu, a maja 1989, konačno postaje predsednik Predsedništva SR Srbije, a Stambolićeva sudbina je opšte poznata.

Njegovu epopeju ka vlasti, upotpunio bih govorom na Gazimestanu, 28. juna 1989, povodom šestogodišnjice bitke na Kosovu.
Od te godine, Milošević jeste učvršćivao vlast, ali višepartijski sistem, i vreme koje je nailazilo, daleko je bilo od sjaja kakav je on stekao do ovog čuvenog govora.

Autor: Miloš Simeunović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *