Engleski fizičar, matematičar, astronom, alhemičar i filozof prirode, koji je danas za većinu ljudi jedna od najvećih ličnosti u istoriji nauke. Rođen je 4. januara 1643. u Linkolnširu , a preminuo je 31. marta 1727. u Londonu, sahranjen je u Vestminsterskoj opatiji.
Svoja istraživanja je započeo po ugledu na Kopernika, Keplera, Galilea, Dekarta i mnoge druge poznate naučnike. Kada mu je bilo 12 godina, krenuo je u Kraljevsku školu u Grantamu, gde su ga prvenstveno podučavali društvenim naukama. Pet godina kasnije, majka ga primorava da napusti školu kako bi postao farmer. Kako Njutn nije imao ni volje ni dara za poljoprivredu, majka mu je dozvolila da se vrati u školu, koju će završiti kao najbolji učenik. Univerzitet u Kembridžu upisao je 1661. godine gde je počeo da se interesuje za matematiku, optiku, fiziku i astronomiju. Trudio se da sam sebe izdržava i plati školarinu, pa je radio kao konobar i sređivao sobe bogatijih studenata. Četiri godine kasnije univerzitet se zatvara zbog epidemije kuge, a Njutn se vraća u Vulstrop. Dve godine koje je tamo proveo bile su plodne i značajne za nauku jer je za to vreme počeo da razmišlja o zakonima gravitacije. Postoji priča o tome kako je jabuka koja je pala sa drveta inspirisala Njutna da formuliše teoriju gravitacije. Pažnju društva nauke pridobio je tek kada je 1668. godine konstruisao refleksioni teleskop, koji je danas poznat kao Njutnov teleskop. Tada je postao i član Kraljevskog društva za unapređenje prirodnih znanja u Londonu. U tom periodu je sproveo niz eksperimenata o prelamanju svetlosti, otkrivši da se bela svetlost sastoji od istog sistema boja koje čine dugu. Tada je pokrenuo moderna istraživanja u optici. Na temu svetlosti i boja objavio je i knjigu pod nazivom “Optika“ 1704. godine . Uz podršku svog prijatelja, astronoma Edmunda Haleja 1687. godine Njutn je objavio svoje najznačajnije delo, Matematički principi prirodne filozofije. Knjiga se danas popularno naziva Principi, a Njutn je u njoj istakao I obrazložio zakone gravitacije I zakone kretanja, koji su I vekovima kasnije ostali u prvom planu nauke. Skup od tri osnovna zakona fizike bavi se kretanjem tela I silama koje na to telo deluju. Prvi Njutnov zakon- zakon inercije, Drugi Njutnov zakon-zakon sile, Treći Njutnov zakon- zakon akcije I reakcije. Pored ovih zakona, u knjizi je detaljno razradio, već pomenutu teoriju boja. On je prvi koji je zastupao činjenicu da je boja unutrašnja osobina svetlosti. Njegov doprinos nauci jasno se vidi na polju računa tj. promenljive matematike koja je neophodna za razumevanje sveta oko nas, zatim na polju gravitacije, I na polju optike. Iako njegova otkrića počinju iz perioda naučne revolucije, njegov univerzalan zakon gravitacije ostao je bez premca. Naravno pokazalo se da su neke Njutnove pretpostavke bile pogrešne, pa je tako u 20.veku Albert Ajnštajn dokazao da pojmovi prostora, udaljenosti, kretanja nisu apsolutni kao što je Njutn tvrdio, već da je relativni I da je svemir skladniji nego što je Njutn ikada zamišljao.
Između svaka dva tela ( materijalne tačke ) deluje privlačna, gravitaciona sila, koja je srazmerna proizvodu njihovih masa, a obrnuto srazmerna kvadratu njihovog međusobnog rastojanja.
Gravitaciona sila deluje duž prave koja prolazi kroz centre dva tela. Zakon gravitacije.
Isak Njutn je bio težak čovek, sklon depresiji I raspravi sa drugim naučnicima, ali već početkom 18.veka zauzeo mesto dominantne ličnosti, kako u britanskoj, tako I u evropskoj nauci uopšte. Nikada se nije ženio, pa je pred kraj života živeo kod sestričine kod koja je rado preuzela brigu o njemu.
Isak se rodio prevremeno, a njegovu roditelji bili su neobrazovani. Doživeo je dva nervna sloma, bio je usamljen, praktikovao je alhemiju, zabio je šilo u očnu duplju-namerno. Naime, ljudi nisu znali da li oko proizvodi svetlost ili je skuplja. Džejms Glejk, autor Njutnove biografije, spominje jedna detalj. Njutn je krenuo u detaljnu studiju optike- pa je sam sebi bio zamorče. U jednom momentu ja zabio šilo u svoje oko kako bi sam mogao da prouči svetlosnu reakciju. O tome je I sam Njutn pisao u svom dnevniku.
Do svoje smrti ostao je najznačajniji naučnik, bez dostojnog protivnika.
Ovaj divni sistem sunca, planeta I kometa, mogao je nastati samo iz namere I vlasti jednog inteligentnog I moćnog Bića.
Autor: Marija Jovičić
