Prošlo je više od dvadeset godina od nasilne smrti Ivana Stambolića.
Ivan Stambolić je rodjen 1936.godine nadomak Ivanjice. Sestrić jednog od najuticajnijih srpskih funcionera posle Drugog svetskog rata Petra Stambolića. Nakon završetka srednje škole, počeo je da radi kao kvalifikovani metalostrugar. Upisao je i završio Pravni fakultet. Tada ujedno počinje i njegov uspon u političkom životu. Radio je u ,,Tehnogasu“ ( odakle je potekao i Slobodan Milošević). Bio je predsednik Privredne komore Beograda, zatim i uticajno mesto predsednika Gradskog komiteta beogradskih komunista. To je bila odskočna daska za šefa komunista u Srbiji. Tu je izabrao i svog naslednika – Slobodana Miloševića.
Stambolić je postao predsednik Predsedništva Srbije. Zatim i razlaz sa Miloševićem. Pitanje Kosova je bio zvaničan razlog. Ivan se zalagao za ustavnu rekompezaciju Srbije, gde bi pokrajinama bila smanjena ovlašćenja. 1987.godine na Osmoj sednici CK SK Srbije, Stambolić je izgubio, a Milošević pobedio.
Nakon njegove smene, retko se oglašavao za medije, ali je 1995.godine napisao knjigu o toj čuvenoj Osmoj sednici CK SK ,, Put u bespuće“.
Na pitanje šta je politika za njega, u svom poslednjem intervjuu je rekao sledeće:
,,Ima politika i politika. Politika je, što se mene lično tiče, prvo imala mene, pa sam počeo da kreiram i pravim politiku. Uvek sam je shvatao kao rukovođenje javnim poslovima, kao u službi javnih poslova, kao upravljanje stvarima, a ne vladanje ljudima i narodom. Kada se ona tako shvati, primenjuje i praktikuje, to je vraški težak, naporan i složen posao. On brzo zamara, troši.
Međutim, kada je ova druga stvar u pitanju, kada je politika strast da se vlada ljudima i narodom, kada se oni upotrebljavaju radi vlastodržačkih samovolja i ambicije, kada se ta samovolja nameće kao volja naroda, onda je to, po meni, neka politička patologija, nije prava politika. Onaj ko se tako bavi politikom, nikada neće postati ovaj posmatrač o kome vi pitate. On iz politike jednostavno ne sme da ode. Kada si na vrhu te politike, u stvari, kao da si na vrhu nekog stuba srama.“
Došla je i ta revolucionarna 2000. godina i savezni izbori. Kada se naslutilo da bi mogao biti protiv-kandidat Miloševiću za predsednika SRJ i vođa DOS-a, uklonjen na monstruozan način od pripadnika Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije. Na čelu sa Miloradom Ulemokom Legijom.
25. avgusta 2000.godine je otet, odveden na Frušku goru, ubijen, zakopan u rupu unapred iskopanu i zalivenu krečom.
Posmrtni ostaci Ivana Stambolića su pronađeni marta 2003.Njegove ubice su uhvaćene i služe zatvorske kazne.
Iza sebe je ostavio suprugu i dvoje dece.Ostavio je veliki trag i značaj u političkom životu Jugoslavije i Srbije.
No, ostala su mnoga pitanja na koja nikada nećemo dobiti odgovor jer nalogodavci za njegovo ubistvo nikada nisu procesuirani.
Autor: Kristina Ristivojević
