Dugo se mislilo da je Černobiljska katastrofa iz 1986. godine najveća ekološka nesreća u istoriji nuklearne energije, ali izveštaj najnovijeg istraživanja objavljenog na PNAS-i (Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America) ukazuje nam da je ostrvo Bikini skoro 1000 puta radioaktivnije mesto od onog koju je izazvala elektrana Lenjin u Černobilju.
BIKINI – ZEMALJSKA IDILA
Bikini je malo pacifičko koralno ostrvo u sklopu Maršalskih ostrva (Maršala) koji pripadaju mikronezijskom ostrvskom lancu sačinjenog od 29 atola – na pola puta između Havaja i Australije. Zauzima nešto više od 5 kvadratnih kilometara suvog zemljišta raspoređenog do ivicama ovalne lagune dužine 40 kilometara i širine 24.
Prvi hrišćanski misionari stigli su na ostrva još davne 1857. godine, zatim su počeli da dolaze nemački trgovci i na kraju Japanci 1914. godine. Nešto pred kraj Drugog svetskog rata Amerikanci su preuzeli kontrolu nad ostrvom od Japanca i tako je stavili pod svoju vlast. Službeni jezik je engleski, a kao valuta koristi se američki dolar. Uz malo prirodnih resursa, bogatsva ostrva zasnivala su se na ribama i školjkama, a glavne useve predstavljale su banane i kokosov orah. Pred kraj rata živelo je svega 167 ostrvljana na Bikiniju.
Tokom Hladnog rata, američki predsednik Hari S. Truman izdao je diretivnu zvaničnicima vojske i mornarice da će biti neophodno zajedničko testiranje nuklearnog oružja kako bi se utvrdio efekat atomske bombe na američe ratne brodove. Pored eksperimentisanja sa pomorskim nizom, test je trebao da bude korišćen i za ispitivanje efekta nuklearnih eksplozija na živa bića tako što bi se oko 60 različitih životinja, poput pacova, koza i svinja) stavilo na brodove. Naravno, jedna trećina je direktno umrla od eksplozije, a druge dve od smrtonosne doze zračenja. Bikini je tako postao nuklearni poligon za testiranje zbog svog položaja udaljenog od redovnih vazdušnih i pomorskih puteva.
BIKINI – BOMBA
Više od 42.000 američkog civilnog i vojnog osoblja bilo je uključeno u program testiranja. Pre nego što je krenulo testiranje na Bikiniju, tadašnji stanovnici su pristali da se privremeno presele na ostrvo Rongerik za koje je tada važilo da je mesto zlih duhova. Kada je ispostavilo da tu nema dovoljno uslova za proizvodnju hrane, ljudi su vrlo brzo krenuli da gladuju. Američka vlada je reagovala i prebacila ih na najveće ostrvo iz grupe Maršala, a to je Kvadželin. Posle 6 meseci provedenih na tom ostrvu novo odredište za sada 184 Bikinjana bilo je ostrvo Kili gde lagune nisu ni postojale i gde je tokom većeg dela godine ostrvo bilo okruženo uzburkanim morem što je loše uticalo na ribolov. Od tada za ostrvljane opet kreće borba za opstanak i borba za vraćanje u svoju domovinu.
Tako, od 1946. godine pa u narednih 12 godina, biće izvršeno 67 nuklearnih testiranja. Od kojih 23 na ostrvo Bikini, a ostala 44 na ostrvima poput Enevtaka i Elugelaba koje je 1952. godine prestalo da postoji. Godinu dana ranije po prvi put u svetu izvedeno je tesitanje prve hidrogenske bombe baš na ostrvu Enevtak u operaciji Ajvi Majk.
- marta 1954. godine izvedena je operacija Castle Bravo na Bikiniju koji je ujedno bio i najrazorniji test. Ova hidrogenska bomba oslobodila je energiju od 15 megatona, što je 1000 puta jače od one koja je bačena na Hirošimu i Nagasaki devet godina ranije. Oblak pregrejanog vazduha i vode u obliku gljive dostigao je visinu od 40 kilometara, dopreo je u statosferu i na kraju se proširio na 4 kontinenata. Eksplozija Castle Bravo bila je 3 puta jača od tada očekivanog zato što se tada nije ništa znalo o litijumovim izotopima i kako se ponašaju u uslovima fisije. Milione tona pesaka, korala, biljaka, mora sa 3 ostrva, grebena i okolne koralne lagune, ekspolozija je poslala miljama u vazduh.
Tokom ove operacije potopljena je i flota nekih od najstarijih svetskih ratnih brodova poput: USS Saragota koji je sa 900 metara dužine jedini nosač aviona na svetu za ronjenje, zatim brod glavnog japanskog admirala Jamamotoa i brod Nagato odakle je zloglasni admiral signalizirao napad na Perl Harbor.
MARŠALSKA GROBNICA
Posle ove najsnažnije eksplozije svih vremena, velike količine radioaktivnog sedimenata nataložilo se na dnu okeana i mora. Tako je Bikini postalo mesto gde se u isto vreme mogu naći visoke palme sa kokosima, vedro nebo, raspevane ptice, ali i 86.000 kubnih metara radioaktivnog otpada koje preti da se izlije u Tihi okean i tako ostavi tragično nasleđe nuklearnog testiranja. Ostaci od bombi bačeni su u krater koji nije zapečaćen i tako može doći do pucanja betona usled jakih tajfuna koji su karakteristični za to područje, dok plutonijumska prašina i dalje lebdi u vazduhu.
Usled ispitivanja Američke komisije za atomsku energiju, sedamdesetih godina Bikinjani su imali šansu da se vrate u svoju domovinu, ali su se snovi o konačnom povratku srušili kada su ustanovljeni novi radioaktivni elementi poput cezijuma 137 koji je putovao kroz prehrambeni lanac i to u telima ostrvljana. 1978. godine stanovnici su morali opet da se evakuišu jer su sada bili na delu i fizički poremećaji ljudi kao što su dijareja, povraćanje i opadanje kose, a još 1956. godine Maršalska ostrva su proglašena za najkontaminiranije ostrvo. 1963. godine izglasana je zabrana površinskih nuklearnih proba, a UNESKO je ostrvo Bikini proglasio svetskom baštinom kao podsednik Hladnog rata i trke u nuklearnom oružanju. Zatim, 1996. godine nakon mnogo planiranja i izgradnje, Bikini atol otvorio je svoja vrata za posetioce, iako na ovom ostrvu danas ne živi niko sem petorice zaposlenih u blizini. Mnogi se nadaju da će Bikinjani ugledati svoj dom posle toliko godina provedenih u izgnanstvu, a za to im je potrebna neka ekonomska osnova poput turizma.
Posle 10 godina sudjena, 2000. godine stanovnici Bikinija dobili su pravo na odštetu u iznosu od 2 milijarde dolara zbog pretpljenog telesnog i materijalnog gubitaka od čega im je isplaćeno samo 150 miliona dolara!
Osim rodnog mesta atomskih bombi, Godzile, Bikini je postao i imenjak kupaćeg kostima. Nešto pre lansiranje prve bombe, javnosti je prikazana po prvi put novi model dvodelnog kupaćeg kostima nazvan Bikini upravo po ovom ostrvu. Ovim gest trebao je značiti da će upravo ovaj novitet na tržištu postati atomska bomba u svetu mode i da će doživeti eksplozivnu reakciju.
Danas, ovo je mesto gde je biljno život opet bujan i zelen, mesto gde su se grebeni opet rodili, mesto gde je plava laguna opet bistra i privlačna. Kao posledica testiranja, ostvo Bikini je dobio neke vrste biljnog i životinjskog sveta poput nenormalnog rastućeg cveća i mutiranih riba bez drugog peraja na leđima.
Ono što je trebalo da predstavlja zemaljski raj građen u srcu prirode dugih 3500 hiljade godina, eksplozijama su trebale minute da unište sve.
Autor: Isidora Simić
