Kroz istoriju srpskog naroda uvek smo pripadali kulturi u kojoj je zastupljena monogamija. Podrazumeva se da jedan muškarac ima samo jednu ženu u jednom periodu života. Dvoje ljudi, različitog pola, dok su u braku ne mogu se venčati sa drugom osobom. Za drugi brak je potrebno prvo se razvesti pa ući u drugi brak.
U nekim kulturama poligamija je zastupljena, a najpoznatiji vid nje je poliginija. Zastupljena i dan danas u mnogim afričkim kulturama, uključujući južniu Aziju i veći deo centralne i južne Afrike. Ona omogućava da jedan muškarac ima više žena. Svaka od tih žena ima iste uslove za život, jednaka prava i materijalno su obezbeđene. Ako jedna od njih dobije poklon moraju i sve ostale.
Priznaćete da to nije baš lako i ne bi svaki muškarac mogao to da obezbedi, iako bi većini odgovarao život sa više žena.
Zanima me šta bi bilo da je poligamija dozvoljena u Srbiji? Da li bi postojao jedan, samo jedan muškarac koji bi i tada imao jednu ženu? A kako bi žene na to reagovale? S obzirom da je većina žena ljubomorna i na pogled upućen drugoj devojci, da li bi mogle da prihvate da dele svog muškarca sa još jednom ili dve ili pak više žena?
Čovek u čijoj koži biste voleli da budete je Milenko Stojković. Bio je srpski vojvoda tokom Prvog srpskog ustanka, a najveću slavu je stekao kada je ubio dahije zbog čije samovolje i zuluma je počeo ustanak. Nakon toga prodrao je u Negotinsku krajinu i zauzeo utvrđeni Poreč na Dunavu, a vodio je i teške borbe na Štubiku i Malajnici.
Nego vas sigurno ne zanima njegova vojnička sposobnost, već ono po čemu je mnogo poznatiji, a to je kako je uspeo da ima harem.
Milenko je bio prvi i jedini Srbin koji je imao harem, koji je bio po ugledu na prave turske hareme. Za vreme ratovanja mnoge vojvode su imale jednu zvaničnu ženu sa kojim su živeli i imali decu, ali su obično imali još jedu koja je živela na drugom imanju i čak možda imali i decu sa njom. Ali, Milenko je imao 42 žene u jednom momentu.
Njegovo „prikupljanje“ žena je počelo još pre nego što je osvojio utvrđenje u Ramu, a posle toga je samo nastavio dalje. Harem iz tog utvrđenja je iskoristio i uzeo za sebe najlepše devojke, koje su se tu nalazile. Brojne Turkinje, koje su ostale udovice, je spasio i doveo u svoj harem. One su se lađama prevozile iz Beograda, Dunavom, a on im je sačekivao i birao za svoje odaje. Milenko je za njih bio spasilac, koga su one cenile i ugađale mu.
Bile su vredne i danju i noću. Danju su kuvale, brinule o njegovom odevanju, donosile ćibuk i kafu i dvorile ga, a noću bi posećivale njegove odaje. Neke od njih su odlazile i na putovanja sa njim, ako to zasluže. Sa druge strane dešavalo se da mu neka dosadi i nju bi materijalno obezbedio i udavao ili slao na slobodu.
Sve te robinje su imale svoju decu, a rađale bi i sa njim. Pretpostavlja se da je imao čak sto dece.
Kraj njegove vladavine i raspuštanje harema je bilo nakon sukoba sa Karađorđem, kada je prognan u Rusiju gde je i penzionisan. Primanja su bila mala i pored sebe je ostavio samo jednu, najdražu devojku Vlahinju Katinku, koju je oženio i sa kojom je imao sina Iliju.
Autor: Teodora Kijanović
