Da li znate kako su Kubanci rešili problem gladi? Da li možemo nešto da naučimo od njih

Biznis

Privreda Kube je ekonomija u kojoj dominiraju državna preduzeća. Vlada Kube poseduje i upravlja većinom industrija a većina radne snage je zaposlena u državnim institucijama. Država koja je prošla špansku kolonizaciju u prvoj polovini šesnaestog veka. Nakon američke intervencije te španskog poraza, Španija se 1989. godine odrekla Kube. SAD su okupirale ostrvo I držale ga do formalnog proglašenja nezavisnosti 1902  godine, nakon čega su I dalje dominirale na ostrvu, takozvanim Platovim amandmanom. Do pogoršanja odnosa sa SAD dolazi nakon revolucije iz 1959., kada je Fidel Kastro organizovao pobunjeničku armiju, kojom se pokušao suprotstaviti diktatoru Kube Batisti. Kastrov pokret 26. Jul je preuzeo vlast na Kubi 1959 godine. Iako je u vreme trijumfa Revolucije, 75 %  kubanske zemlje bilo u vlasništvu stranaca ( najviše državljana Sjedinjenih Američkih Država ), nova revolucionarna vlada je izvršila zemljišne reforme I nacionalizovala većinu vlasništva stranih kompanija, kao I domaćih bogataša. Kuba je proglašena Socijalističkom diktaturom 1961. 

Kubanska privreda se danas zasniva na tri najvažnije privredne grane: poljoprivreda ( duvan, šećer, limun ), rudarstvo ( nikl ) I turizam. Privreda Kube je pod centralnim nadzorom političke vlasti. U poslednjih nekoliko godina sprovedene su manje reforme da bi se smanjila nelikvidnost, povećala efikasnost preduzeća I otklonila stalna nestašica hrane I još nekih osnovnih sredstava. Glavni kubanski trgovinski izvozni partneri su Holandija, Kanada I Kina,  a najviše se uvozi iz Venecuele. Privreda Kube se naglo razvija zbog turizma koji se svake godine sve više povećava. Mnogi zvaničnici iz Kube govore kako je turizam srce kubanske privrede, a turizam je jedan od glavnih preokupacija kubanske organizacije za razvoj. Samo tokom jedne godine, Kubu je posetilo oko 1, 9 miliona turista što je privredu obogatilo za 2, 1 milijardu dolara, što je u mnogome doprinelo da se socijalni I ekonomski status popravi.

Nova reforma Kube koja će dozvoliti privatnim firmama da obavljaju delatnost u većini privrednih sektora  I čiji je cilj da se nastavi razvoj privatnog sektora, kako navodi ministarka za rad Marta Elena Feito, će biti zaslužna za poboljšavanje privredne situacije koja je u toku pandemije izazvane korona virusom u protekloj godini pala za 11 odsto,  a Kubanci su osetili nestašicu osnovnih namirnica. Ova reforma je značajna  za porodice I pojedince koji gaje nadu da iz vrlo malih preduzeća pređu u srednje velike poduhvate. S obzirom da nedržavni sektor čine osim stotina hiljada malih farmi  i mala privatna preduzeća koja uglavnom vode zanatlije, trgovci I taksisti. 

Reforme na Kubi se istorijski gledano kreću polako, tako da će proći neko vreme pre nego promene budu primetne u svakodnevnom privrednom životu.

Nakon 60 godina neprijateljstva između SAD-a I Kube, koje je ublaženo 2015. godine kada su se tadašnji američki predsednik Obama I kubanski lider Raul Kastro dogovorili da nornalizuju odnose. Obamine napore zaustavio je Donald Tramp uz podršku kubanskih Amerikanaca. Sadašnji predsednik ,a potpredsednik Baraka Obame,  Džo Bajden ranije je naglasio da želi da poboljša američko- kubanske odnose. Kubanska vlada se nada da će američki predsednik Džo Bajden ukinuti neke od kaznenih sankcija Trampove administracije I vratiti se detantu iz Obaminog vremena.

Predsednik Migel Dias-Kanel rekao je prošle godine da se zemlja suočava sa međunarodnom I lokalnom krizom I da će sprovesti niz reformi kako bi povećala uvoz, izvoz I stimulisala domaću potrošnju. Ova ekonomska kriza najveća u poslednjih 30 godina praćena nestašicom I dugim redovima za hranu I gorivo, najavila je veliku privrednu reformu za otvaranje većine sektora za privatnu inicijativu, odustajući time od dirigovane privrede u sovjetskom stilu. Umesto dosadašnje liste od 127 delatnosti, sada će privatni biznis biti dozvoljen u više od 2.000 delatnosti, rekla je ministarka za rad Marta Elena Feito.

Mada zagovornici reformi među kubanskim ekonomistima kažu da će otvaranja ekonomije pomoći u stvaranju radnih mesta I kontroli inflacijom analitičari smatraju da su I monetrna reforma I oslobađanje privatnog sektora politički rizični potezi, dodajući da je devalvacija dovela do povećanja cena većine roba, usluga I komunalija, što je izazvalo negodovanje stanovništva uprkos velikom porastu državnih plata I penzija.

Tek poslednjih nekoliko meseci privatnim preduzećima na Kubi je odobren pristup veletržnicima I dozvoljen uvoz I izvoz, mada moraju za to da koriste državne kompanije, a sada mogu I da budu parteneri sa stranim investitorima. Ipak, dugo obećani zakon koji bi im dodelio status kompanije I izjednačio njihova prava sa drugim ekonomskim akterima tek treba da se ostvari.

Autor: Marija Jovičić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *