210.godina od smrti Dostija Obrabovića

Kultura

Rođen je u malom mestu Čakovu u Banatu  1739.godine. Smatra se da je on bio jedan od naših najvećih reformatora. U nastavku teksta sledi životni put Dositeja Obradovića.

Željan znanja i nezadovoljan stanjem u manastiru, iz Hopova je otišao u Dalmaciju, gde je tri godine proveo kao učitelj, sastavlja „Bukvicu“ – odabrane besede sv. Jovana Zlatoustog, da bi zatim krenuo u svet, učeći se na izvorima tadašnje prosvećenosti. Boravio je u Grčkoj, pa u Smirni, gde je naučio grčki jezik i upoznavao se s reformističkim idejama XVIII veka, stičući osnovna znanja iz filozofije i književnosti. Preko Albanije i Venecije vratio se u Dalmaciju i pripremao svoja prva dela.
Boraveći i školujući se u Beču, Modri i Požunu (Bratislavi), upoznao se sa srednjeevropskim prosvetiteljstvom i zainteresovao za kulturno-prosvetne i socijalne reforme. Obišao je Italiju, Rumuniju i zadržao se izvesno vreme u Sremskim Karlovcima, tadašnjem najznačajnijem srpskom kulturnom centru.

Na njegovo dalje obrazovanje blagotvorno je delovao boravak u zapadnoj Evropi. U Haleu je slušao filozofiju i teologiju, u Lajpcigu fiziku kod čuvenih profesora. Prosvetiteljski racionalizam uzeo je za filozofsku osnovu svog programa, vezujući ga sa praktičnim potrebama svog naroda. U Lajpcigu je štampao svoje programske i druge spise, među kojima se ističu „Pismo Haralampiju“, „Život i priključenija“,(1783) „Sovjeti zdravago razuma“ i „Slovo poučitelno“(1784) i „Basne“ i drugi deo „Život i priključenija“ (1789). Putovao je zatim u Pariz i London, gde je prevodio Ezopove basne sa grčkog na engleski. Trinaest godina je živeo i radio u Beču, gde je 1793. godine izdao „Sobranije raznih naravoučitelnih veščej“. Radio je četiri godine u Trstu, a u Veneciji je štampao svoju „Etiku“ (1803).
Na vest o Prvom srpskom ustanku u Srbiji, stupio je u vezu sa Karađorđem i došao da svojim silama i znanjem pomogne ustrojstvu nove države.
U oslobođenoj Srbiji proveo je pet poslednjih godina života, od 1807. do 1811, dajući ogroman doprinos “prosvešćeniju“ i “izobraženiju“ svog roda. Osnovao je Veliku školu – budući univerzitet 1808. godine i Bogosloviju 1810. Kao član Praviteljstvujuščeg sovjeta bio je prvi ministar prosvete u Srbiji.
Dositej Obradović umire u Beogradu, 28. marta 1811. godine. Sahranjen je u porti beogradske Saborne crkve.

Autor: Anđela Bugarin

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *