Sabahatin Ali bio je najznačajniji pisac proze republikanskog perioda turske književnosti. Pisao je kratke priče, pesme i romane. Vrlo često je iskazivao svoje političko mišljenje, pa su se njegove kritike upućene tadašnjoj vlasti mogle pročitati na naslovnim stranama turskih novina.
Rani period detinjstva
Rođen 25. februara 1907. godine u mestu Egridere, današnja Bugarska. Uticaj porodice je bio izuzetno značajan prilikom njegovog odrastanja, njegov otac bio je turski oficir, baš odatle će se razviti i njegovo interesovanje za politiku. Zbog očevog posla odrastao je u Istanbulu, Čanakalu i Endremitu. Upisao je učiteljsku školu u Balikesiru, ali ga je u daljem školovanju sprečio I svetski rat. Sabahatin Ali diplomirao je tek 1826, godine u Istanbulu. Nakon godinu dana rada u srednjoj školi kao učitelj dobio je stipendiju Ministarstva za nacionalno obrazovanje. Predavao je i nemački jezik.
Sabahatin Ali protiv Ataturka
Uhapšen zbog pesme u kojoj opisuje nezadovoljstvo prema tadašnjoj vlasti, posebno vladaru sa čijim se političkim koracima nije slagao. Nedugo zatim, optužen je i za klevetu prema dva novinara. Nakon što je proveo nekoliko godina u Koniji služeći kaznu zatvora, prebačen je u zatvor/tvrđavu Sinop. Napokon, iz zatvora je pušten 1933. godine amnestijom koju je odobrilo Ministarstvo za
nacionalno obrazovanje u cilju obeležavanja desetogodišnjice od proglašenja Republike Turske.
Pesma koju je napisao pod nazivom “Moja ljubav” opisuje vernost prema svojoj otadžbini, i njenom vladaru Ataturku. Objavljena je u Direkciji za publikaciju. Sabahatin je uređivao i sedmični popularni list “Marko Paša”.
U periodu između svog oslobođenja i početka II svetskog rata Sabahatin Ali se oženio i u tom braku dobio ćerku Filiz. Početkom rata regrutovan je u vojne redove isto kao i svaki punoletan fizički sposoban muškarac.
Najuticajniji pisac kratkih priča 20. Veka
“Što sam više vezan za ljude, to je moja veća želja da od njih pobegnem”. Ovaj citat je direktno preuzet iz kratkog romana “Madona u bundi” koji ga je i proslavio, postavljajući ga na prvo mesto svih romana u istoriji turske književnosti. Roman je prvi put objavljen na stranicama dnevnog lista Hakikat u vidu 48 nastavaka. Ovo delo mu je omogućilo da postane jedan od dva turska romanopisca čija su se dela štampala u Penguinovoj ediciji klasika.
Tragična smrt Sabahatina Alija
Nakon puštanja iz zatvora 1944. godine Ali se našao u velikim finansijskim problemima, takođe odbijen mu je zahtev za izdavanje pasoša. Ubijen je 1948. godine između 1. i 2. aprila na bugarskoj granici. Smatra se da je razlog smrti njegov oštar politički stav koji je odskakao od uspostavljenog režima. Postoje teorije da ga je ubio Ali Ertekin, krijumčar kojeg je Sabahatin platio da mu pomogne da pređe granicu, ili da ga je Ertekin predao bezbednosnim službama koje su ga likvidirale.
Auror: Sanja Petkov
