Jedan od najcenjenijih naučnika svih vremena, Stiven Hoking preminuo je 14. marta 2018. godine. Pre svoje smrti jasno je naglasio šta mu je poslednja želja, naime 2002. godine, povodom svog 60. rođendana Hoking je u intervjuu za „New York Time“ izjavio da želi da mu se posle smrti na nadgrobnoj ploči ukleše formula za entropiju crne rupe, takozvana Hokingova jednačina.
Hokingova jednačina jedna je od njegovih najpoznatijih i najvažnijih teorija i samo deo zaostavštine koju je Hoking za sobom ostavio čovečanstvu. U memoarima „Moja kratka istorija“ piše kako je došao do ove jednačine koja objašnjava koncept Hokingovog zračenja.
Zajedno sa naučnikom Jacobom Bekensteinom, pretpostavio je da crna rupa nije samo crna masa koja povlači sve u sebe već da emituje subatomske čestice, manje od atoma, poznate kao Hokingovo zračenje. Ova teorija dovela nas je do razumevanja ne samo crnih rupa već i načina na koji univerzum raste i menja se tokom vremena.
„Konkretno, pitao sam se, da li postoje atomi od kojih je crna rupa, nastala u ranom svemiru? Da bih odgovorio na ovo, proučavao sam kako bi se kvantna polja rasula po crnoj rupi. Očekivao sam da će deo talasa biti apsorbovan, a ostatak raštrkan. Ali na moje veliko iznenađenje, otkrio sam da postoji emisija svetlosti iz crne rupe. U početku sam mislio da je to greška u mom proračunu. Međutim ono što me je ubedilo da je to stvarno, jeste da je emisija bila upravo ono što je bilo potrebno za identifikaciju područja horizonta sa entropijom crne rupe “. Napisao je 2002. Stiven Hokings
T=ћ C38GMk
U broiocu jednačine slovo ћ označava Planckovu konstantu, važan koncept u kvantnoj mehanici koji povezuje energiju i frekvenciju subatomske čestice, C označava brzinu svetlosti. U imeniocu slovom G označavamo Njutnovu konstantu koja se koristi za razumevanje gravitacije,slovo M je masa crne rupe, slovo k označava Bolcmanovu konstanu, način razumevanja odnosa energije sa temperaturom.
Posmrtni ostaci Stivena Hokinga nalaze se u Vestmisterskoj opatiji u Londonu.
Autor: Dragičević Dragana
