27. mart – dan koji je promenio tok istorije Srbije

istorija Politika Srpska istorija

Na današnji dan 1941. godine u Beogradu je, u oficirskom puču, svrgnut regent knez Pavle Karađorđević i na presto je doveden maloletni kralj Petar II Karađorđević. Istim činom zbačena je i Vlada Dragiše Cvetkovića, a obrazovana nova sa generalom Dušanom Simovićem na čelu. Ovaj datum smatra se jednim od najvažnijih u srpskoj i jugoslovenskoj istoriji i slavi se kao početak suprotstavljanja fašizmu u Drugom svetskom ratu.

Puč je u narodu pozdravljen masovnim demonstracijama u Beogradu i drugim gradovima Srbije, jer je on značio raskidanje sporazuma o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu, potpisanog dva dana ranije u Beču. Istoriografi su pisali da je Beograd tog popodneva izgledao „kao košnica pčela“. Narod uzvikivao: „Bolje rat, nego pakt“ i „Bolje grob, nego rob“. Posledica puča bio je napad nacističke Nemačke na Jugoslaviju u zoru 6. aprila, na Uskrs, bombardovanjem Beograda.

Kako su se ređali događaji

Pošto se nakon priključenja Austrije Treći Rajh graničio sa Jugoslavijom, jugoslavenski političari su bili primorani na politiku popuštanja. Knez Pavle i njegova Vlada odolevali su više meseci nemačkom pritisku da pristupe Trojnom paktu. Nakon pristupanja Bugarske, jugoslovenskoj Vladi je postalo jasno da se ne može još dugo opirati.

Knez Pavle je nailazio na otpor srpskih opozicionih stranaka, dela vojske i Srpske pravoslavne crkve. Srpski patrijarh Gavrilo Dožić i episkopi SPC su činili sve što su mogli da onemoguće potpisivanje pakta sa silama Osovine. Delatnost patrijarha Gavrila Dožića bila je prvih meseci 1941. dobrim delom usmerena na politički teren. Tačno sedam dana pre nego što će se desiti puč, patrijarah Gavrilo je saopštio knezu Pavlu da „tradicija, ponos i glas koji uživamo u svetu, zatim obaveze prema žrtvama koje su date za jugoslovensku državu, imperativno nalažu da se ne priključimo Paktu.“

Tri dana kasnije, 23. marta 1941, patrijarh Gavrilo ponovo je bio poseti u Belom dvoru, kako bi pokušao da ubedi kneza Pavla da odustane od ideje potpisivanja sporazuma. Knez Pavle mu tada govori da je odluka jugoslovenske vlade o pristupanju Trajnom paktu nevoljno, ali u tom trenutku najracionalnije rešenje:

  • „Naša odbrana nije dovoljna, niti je pak jaka, da možemo da vodimo drugu politiku od ove, koja nam se sada nameće. Pogotovu kad smo dobili tačna obaveštenja od ministra vojske generala Petra Pešića, da bi u slučaju rata, naša odbrana bila nedovoljna. Saveznika nemamo, koji bi nam pritekli u pomoć. Nemci su u zenitu svoje moći. Ništa ne može da ih zadrži, jer dobijaju pobedu za pobedom. Niko ne može da se suprotstavi nemačkim ratnim sredstvima. Mi smo to uvideli za vreme kratkog rata sa Francuskom.“ – saopštio je tada knez Pavle.

Prema istorijskim izvorima, Borivoj Mirković , 26. marta u večernjim satima, govori Dušanu Simoviću da se te noći „uklanjaju izdajnici“. Simović traži da se puč odloži, no Mirković se nije pokolebao. Istog trena započete su pripreme, a pred ponoć izdao je naređenje da se počne.

U centar Beograda je, odmah za tenkovima, došla i pešadija. Opkoljena su ministarstava, pohapšeni Cvetković i njegovi ministri, zauzeta Glavna pošta i blokirani svi izlazi iz grada. Do 3 sata ujutru, sve je bilo gotovo.

 

Mirković je onda pozvao Simovića, koji je iz kreveta došao u Glavni generalštab i preuzeo političko vođstvo posle izvršenog prevrata. Za njim su ubrzo stigli ministarski kandidati. Prisutnim ministarskim kandidatima, Simović se obratio rečima: „Gospodo, dajem vam pola sata vremena, da se dogovorite ko će koje ministarstvo da primi, a ako se ne složite ja ću vam pročitati.“ Pošto je pogađanje oko rasporeda potrajalo, u jednom trenutku je Slobodan Jovanović ušao kod Simovića i predložio mu da izađe sa svojom listom ministara, jer se „ovi političari neće nikad sporazumeti“. Simović je „pročitao“ ko koje mesto dobija u njegovoj vladi.

Kraljevom proklamacijom, Petar II je , pet i po meseci pre punolestva, preuzeo kraljevsku vlast. U proklamaciji se navodi da je vojska, svrgnuvši Pavla Karađorđevića i dotadašnju Vladu „izvršila svoj zadatak prema Kralju i Otadžbini“, a da je mandat za novu vladu poveren generalu Dušanu Simoviću. U 10 sati ujutru preko radija se prvi put čulo: „U ime svih vladika srpskih, sakupljenih na Svetom Arhijerejskom Saboru i u svoje ime, patrijarh Gavrilo Dožić je blagoslovio puč.“ Tokom dana je proklamacija više puta iznova čitana na radiju.

Strana umešanost

Krajem 1941. godine, britanski istoričar i politikolog Siton Votson izgovorio je sledeću rečenicu: „Mi smo ulazak Jugoslavije u rat platili pola miliona funti, pa ne dugujemo Srbima ništa.“ Votson je na početku Drugog svetskog rata radio u Ministarstvu spoljnih poslova Jugoslavije. Nakon svrgavanja kneza Pavla i pada njegove Vlade, Votson je vraćen u Veliku Britaniju, gde se pridružio britanskim specijalnim snagama u inostranim operacijama.

Nešto kasnije, oglasiće se i američki general Vilijem Donovan, otac Centralne informativne agencije (CIA), rečima: „Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941. godine, jer smo mi tu revoluciju kupili.“ On je januara 1941. boravio u Beogradu, gde je upoznao ličnosti od ključnog značaja za organizovanje puča.

Svedočenje kraljevog vaspitača

Ser Sesil Perot, vaspitač kralja Petra II, 12. januara 1977. godine održao je predavanje pod nazivom „Zalazak jedne dinastije“ (Karađorđevića). Ser Perot tada govori: „Krajem marta 1941. svratio sam do svog starog univerziteta u Kembridžu. Tu se, u društvu mojih ranijih profesora i kolega, poveo razgovor o državnom udaru u Beogradu. Nekoliko od prisutnih nastavnika izjavilo je: „Nisu Jugosloveni izvršili puč, nego mi.“ Upitao sam ko su „mi“? Odgovor je glasio: „Mi, SOE, ili britanska tajna služba pod upravom ministarstva za psihološko ratovanje“. Među dokumentima i spisima koja su ostala iza kneza Pavla, pronađena su mnoga pisma čiji je pošiljalac bio upravo Ser Sesil Perot.

Kako je za Radio – televiziju Vojvodine rekla kneginja Jelisaveta, ćerka kneza Pavla, prema dokumentima iz Londona, državni udar jeste platila britanska obaveštajna služba, a to potvrđuju i istoričari. Više se ne sumnja da su na pučiste veliki uticaj imale državne strukture i agentura Velike Britanije. U izvesnoj je meri i posrednije, bio umešan i nekadašnji Sovjetski Savez, no to je manje ispitano, kaže istoričar Čedomir Antić.

Prema nekim tumačenjima, za britansku Vladu puč je značio otvaranje novog fronta na kojem će Hitler, bar privremeno, trošiti snagu. Ovim činom odložen je i nemački napad na SSSR.

 

Autor: Sofija Marković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *