Svima nama je danas poznata joga kao vid fizičke aktivnosti, znamo da lekari preporučuju pacijentima koji pate od nekih kardijalnih bolesti ili bolesti pluća poput opstruktivnog bronhitisa ili astme da se bave jogom. Ono što, međutim, ne znamo jeste istorija ove discipline i zašto je joga pre svega način razmišljanja i življenja, a onda fizička spretnost.
“Joga je umetnost svesti na platnu tela, uma i duše” — Amit Rej
Joga se na tlu antičke Indije praktikovala 5000 godina pre nego što su postojali bilo kakvi zapisi ili svedočenja o tome. Sadhu monasi verovali su u specijalnu tehniku disanja i smirivanja otkucaja srca kao i lutanja misli ali i u praktikovanje ispoljavanja energije i njeno kontrolisanje. Negde između 1. i 5. veka naše ere hindu mudrac Patandžali zapisao je dekodirane stare meditacijske tradicije i ispisao ih u 160 asana zvanih “Joga sutra”. Po prvi put u tako dugačkoj i bogatoj praksi joge došlo je do sažetka prakse koju je praktikovala cela Indija u samo jedan zapis, dosta je brže i lakše narod mogao da se obuči i ubrzo su se formirale grupe jogija sa učiteljima.
Danas jogu vezujemo za žene, prosto prva pomisao nam je neka jako rastegljiva mlađa žena koja je okupila ljude na svojim časovima i sa njima vežba tehnike disanja, ali čini nam se da možda prvenstveno želi da nam pokaže ono što ume da izvede. Ali ono što bi trebalo da znamo pre nego što se upišemo na časove jeste da to da postoji nekoliko tipova joge i da je za svaki tip fundamentalno važna tehnika disanja, bilo da se upustite u Ashtanga jogu, Jin jogu ili Kundalini.
Popuarnost ovog koncepta vežbanja širi se celim svetom, danas, časovima joge možete da prisustvujete u skoro svim zemljama sveta. Takođe, online joga je poseban prostor u kome možete samo sa učiteljem da vežbate, omogućava vam slobodu pokreta i oslobađa vas bilo kakvog straha ili neprijatnosti od grupe.
Mnogi kanali na youtube-u organizuju Joga kampove, poput kanala Yoga with Adriene, što omogućava ljudima da isprobaju i vide da li im se dopada ovaj vid fizičke aktivnosti. Tokom mesec dana organizovanih praktikuma, svaka je nedelja posvećena nekom vidu mentalnog opuštanja, učenja o sebi i osluškivanja emocija koje se jave tokom jooga treninga.
Upravo zbog ovog vida praktikovanja joge možemo sebi da postavimo sledeće pitanje: da li je joga disciplina ili sport? Ukoliko se odlučimo za to da svakog dana prostremo strunjaču i na njoj provedemo pola sata do 45 minuta slušajući joga instruktora, svoje disanje i svoja osećanja, da li onda postajemo disciplinovaniji nego pre joge? Rad na sebi, svakog dana podjednako, možda je najbitniji aspekt joga vežbanja.?
Autor: Milica Antić
