Papa Jovana – Božja izabranica

Društvo istorija

Iako većina istoričara veruje da papa Jovana (Joan) nije ništa drugo do mit koji su izmislili rani kritičari Katoličke crkve, njena priča se pokazala previše mučnom da bi se zaboravila. Tokom godina, različiti istraživači pokušavali su da pronađu pravu, istorijsku Jovanu. Jovanu koja je bila najfascinantniji lik u istoriji zapada, a ujedno lik koji je najmanje poznat.

 

ČUDOVIŠNI INTELEKT

U IX veku, eri neopisivog varvarstva i nasilja, u razdoblju mača, vetra i vukova, u eri gde je stanovništvo prepolovljeno zbog razornih epidemija, kuge, gladi i građanskih ratova, rodila se Jovana. Rođena je 814. godine u siromašnom selu Inglehajm od majke Gudrun i  oca sveštenika koji je došao iz Britanije da propoveda božju reč Saksoncima. Otac ju je smatrao božjom kaznom, kaznom za njegove i majčine grehove. Pošto je imao pre nje dva sina, Metjua i Džona, očekivao je da se tako i nastavi. Previše je ličila na oca, osim što je imala dugu plavu kosu. Kratak debeo vrat i široka u licu, njeno zdepasto telo bilo je i nabijeno. Po fizičkom izgledu bila baš suprotno od njene duguljaste i vitalne braće.

Od malena je bila drugačija nego ostale devojčice u selu. Žedna znanja i istraživanja širine sveta ideja, terala je starijeg brata da je podučava čitanjem i pisanjem dok otac nije tu. Kasnije, krišom je slušala učitelja Eskulapa koji je redovno dolazio u Inglehajm kako bi podučavao brata Metjua za dalje školovanje. Vrlo mlada savladala je celu knjigu Jevanđelje po Jovanu. Učila je i grčki jezik koristeći Menanderove i Homerove antičke spise, a uporedno je proučavala Cicerona, Seneku, Ondija i Lucijana.

Nešto kasnije kada je učitelj Eskulap morao da ode u Rim, pre odlaska poklonio joj je Homerovu Ilijadu i obećao joj da će joj obezbediti pravilno obrazovanje i da će pronaći ljude koji će usmeravati njen intelekt u pravom smeru. Noću, dok su svi spavali, krala je ostatke voska i sklapala sveću kako bi čitala knjigu kojoj joj je dao učitelj. Dok je spavala, otac joj je pronašao knjigu ispod glave, probudio je i izvadio iz kreveta, zatim je šibao toliko jako da je na leđima imala otvorene rane posle čega i dobila groznicu. Nakon nje, Metju dobija groznicu prehladivši se na kiši, ali nije bio dovoljno jak da preživi. Na samrti ostavio joj je drveni medaljon sa isklesanim likom Svete Katarine. Jovana je oduvek bila fascinirana njenim likom. Kasnije, služila joj je kao uzor, jer je bila mučenica za veru i jedina žena koja se nadmetala sa carem i mudracima.

Njen otac, veliki protivnik obrazovane žene, nije joj dao da nastavi svoje školovanje u Dorštatu iako je dobila poziv pismenim putem od glasnika. Odbijajući da se pomiri sa činjenicom da je čeka seoski neobrazovani život, pobegla je krišom pešaka dok su svi spavali. Vođena strpljenjem i motivacijom, stigla je u Dorštat posle dugog i iscrpnog putovanja. Na tom putovanju nije bila sama, bila je sa svojim drugim bratom Džonom koji je bio nateran da ode u školu umesto preminulog brata Metjua. U Dorštatu sreće grofa Geralda, engleskog benediktskog monaha, u koga će ostati zaljubljena do kraja života. Prelomni trenutak desio se kada je u napadu Vikinga na Dorštat izgubila brata braneći je od nemilosrnih ratnika. Od tada ona odlazi odatle i preuzima njegov identitet.

 

BORAC DOBROG SRCA

Ta nemirna vremena naročito su bila teška za žene. Bio je to period ženomrzaca predvođeni crkvenim ocima poput Svetog Pavla i Tertulijana. Žene su smatrali večno podređene, bez ikakvih prava. Zakon je dozvoljavao da muž tuče ženu, a silovanje se smatralo manjim oblikom krađe. Bilo je im zabranjeno i školovanje, jer je vladalo verovanje da je učena žena ne samo neprirodna već i opasna. Zbog toga i ne čudi što je Jovana (Jovan) odlučila da se pretvori u muškarca i tako izbegne lošu sudbinu. 

Kao Jovan odlazi u bratstvo Fulde. Nazivali su je Anglikus, jer joj je otac bio Englez. Vrlo brzo postala je zapažena unutar ovog izabranog bratstva učenjaka, pesnika i intelektualaca. Isti oni kvaliteti uma koji su joj kao ženi donosili samo mržnju i prezir, ovde su bili opšte prihvaćeni i duboko poštovani. Bila je jedini član opatije koji je znao grčki jezik, te su ubzo stavili da prevodi rasprave iz medicine Hipokratovih knjiga. Usvojeno znanje o biljkama koje je nasledila od majke, primenjivala u Fuldi. 

Glad koja je zavladala sledeće zime nikoga nije zaobišla. Oslabljeni, ljudi su se lako razboljevali. Ni Jovanu nije zaobišla glavobolja i temperatura. Da bi je braća izlečila, bilo je potrebno da je skinu i umotaju u mokre čaršave. Plašeći se svega što je moglo da je sačeka, skupila je snagu i pobegla iz Fulde malim čamcem.

Sledeća stanica predstavljao je Rim. Tu je došla kao hodočasnik, pomagala je u rednovim misama, a u ostatku dana je lečila bolesnike u obližnjoj bolnici. Jovanin uspeh u lečenju pomogao joj je da bude veoma tražena i da se pridruži dvanaestorici najboljih stručnjaka koji će lečiti obolelog papu. Ubrzo je zadobila papino interesovanje te je postala ugledni lekar i sveštenik. Usled mogućeg izbijanja rata između Saracena i Rimljana, grof Gerald dolazi u Rim u službi cara i tu viđa devojku koju je nekada davno hteo da ženi. Njegov nedostatak reči i iskazivanje zahvalnosti što je živa, govorio je sve. Odlučio je da ostane tu, kraj nje, braneći je ako za to dođe vreme.

Nakon što je papa Sergije II doživeo srčani udar, njegovo zdravstveno stanje se pogoršavalo iz dana u dan. Umro je 847. godine tokom pregovora sa dvojicom patrijarha. Sahranili su ga u razorenoj kapeli koju su opustošili Saraceni pored njegovih prethodnika. Novi izabranik bio je papa Lav IV koji je imenovao Jovanu za njegovog sekretara takozvanog nomenklatora. Papa Lav je umro u dubokoj starosti, a sumnja se i da je umro usled posledice trovanja hranom. Ustav iz 824. godine dao je pravo svim Rimljanima da glasaju na papskim izborima, te je za sledećeg papu izabrana Jovana kao miljenica pape Lava, a posebno naroda. 

Jovana je započela svoje papstvo puno svrhe i predanosti, bila odlučna da održi dato obećanje. Znala je za patnje rimskog naroda bolje od ikoga, učinila je sve što može da ih umanji. Bila je prva koja je htela da otvori školu za devojke i prva koja je skupljala od bogatih i davala siromašnima. Zbog svog dobročinstva, narod je nazivao Papa populi iliti Narodni papa. Jovana je bila više od milosrdnog rimskog biskopa, bila je duhovni vođa čitave crkve. Ceo život je tražila Boga i konačno ga pronašla. 

  1. godine dogodilo se ono od čega je najviše strepela, zatrudnela je. Grof Gerald ju je savetovao da što pre ode iz Rima kako ne bi bila ubijena, ali Jovana je odlagala odluku dok nije znala šta je ispravno da uradi. Tokom procesije, papa Jovani je pozlillo na sred trga Svete ulice (Via sacra) dok je grof Gerald braneći je od kabadžija odjurio na konju. Nedugo zatim, grof umire, a Jovana od oštog pola i snažnih grčeva  pada na zemlju i kreće da se porađa. Ljudi su nepomično stajali oko nje misleći da je papu zaposeo đavo. Magija je dogodila kada je ispod bele odere potekla krv i pojavilo se sićušno prerano rođeno mrtvo dete, nakon čega umire i ona.

Posle Jovanine smrti, Anastazije zauzima palatu i presto Svetog Petra, ali Rimljani užasnuti nasilnim preuzimanjem vlasti, odbili su da prihvate. Mržnja je dugo ostala u njemu i konačno je našao načina da se osveti Jovani. Napisao je Liber Pontificalis, hroniku svih papa, a Jovanu je izbacio. Prikrio je njeno papstvo i izbrisao celo njeno postojanje. Vatikan je prigrabio preko stotinu pisanih i čuvanih dokumenata kako bi uspeli da izbace Jovanu iz savremene istorije. Jovanino papstvo je proglaseno nevažećim što se retko dešavalo, ali dogodilo se kada je otkriveno da je Jovana žensko. Njena statua je neosporno stajala sa statuama ostalih papa u katedrali u Sijeni sve do 1601. godine, da bi se njena statua iznenada za vreme pape Klimenta XVIII pretvorila u bistu pape Zaharija. Nakon Jovane, uvedena je ceremonija ispita sa stolicom koji je gotovo 600 godina bio sastavni deo srednjevekovnog papskog posvećenja. Svaki novoizabrani papa, posle Jovane, morao je da sedne u stolicu za nuždu. Ta stolica je na sredini imala prorez kao toalet i tu su se ispitivale genitalije da bi se dokazalo da je papa muškarac!

 

ŽENA OD BOGA

Jovana je prihvatila opasnost prikrivanja, jer je bila privržena životu kao muškarac. Nezavisna da deluje, misli kako želi i bude korisna drugima. Jovana nije jedini primer hrabre žene koja je sebe dovela u opasnot. U VIII veku Eugenija, ćerka aleksandrijskog prefekta, otišla je u manastir prerušena u muškarca. Zatim Sveta Hildegund koristeći ime Džozef, postaje član bratstva jedne opatije. Jovana je bila simbol nade koji je tinjao u mraku. Nije bila kao ostale žene, ona je imala želju da ode dalje iz bezbednog porodičnog sveta. Postala je oličenje feminizma, a kroz njen lik postavlja se pitanje: Ko je ili ko su Pape Jovane danas u našem društvu?

Autor: Isidora Simć

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *