Sloboda ili smrt, moto revolucije koja je Grckoj donela nezavisnost

Društvo Politika

Dan državnosti Grčka obeležava u znak sećanja na pobedonosnu borbu svoga naroda. Ovaj praznik se obeležava 25. marta , simbolično, jer je tog datuma 1821. godine  Grčka započela revoluciju kojom je želela da se oslobodi Otomanskog carstva i postane samostalna i nezavisna. Revolucija je trajala do 1829.godine i ostala je, između ostalog, upamćena i po snažnim usklicima “Sloboda ili smrt”, koji su vodili revolucionarno nastrojen narod i koji su predstavljali moto i jedini izbor koji dolazi u obzir.

Riga od Fere, ko je on i kako je probudio svoj narod?

Međutim, važno je napomenuti to da se ideja o oslobođenju javila nešto pre i da je najznačajnija figura koja je pokrenula čitav revolucionarni talas zapravo bio Riga od Fere. Bio  je grčki mislilac, pesnik, nacionalni heroj, prethodnik, ali i prva žrtva ustanka protiv Otomanskog carstva.  Njegova dela i brojni pamfleti su uspeli da probude i osveste, do tada, uspavani grčki narod. Pamflete je štampao uzimajući u obzir ideje Francuske Revolucije koje su pozivale na ujedinjenje naroda protiv onoga ko ih tlači .Bili su to „Deklaracija o pravima čoveka i građanina“, „Novi politički ustav“, „Mala Azija“, „Stanovnici Rumelije“ i mnogi drugi. Delio ih je u nadi da će Grčki narod konačno shvatiti da nije slobodan i da će ih ta realizacija navesti na konkretno delanje, odno-sno na borbu za slobodu. U jednom od njegovih dela, Turio, Riga od Fere je napisao sledeće: ,, Bolje je živeti jedan sat kao slobodan, nego 40 godina biti rob”. Ovim je samo dodatno naglasio važnost slobode i ujedinjenosti naroda protiv sile koja mu ne dozvoljava da živi nezavisno na svojoj teritoriji. Još njegov bitan doprinos je činjenica da je odštampao kartu nana kojoj je predstavljena Grčka onako kako bi trebala da izgleda jednom kada bude bila slobodna. To je, dakle, bila karta Velike Grčke koja obuhvata I Konstantinopolj. Jedan od ciljeva mu je bio kontakt sa Napoleonom od koga je želeo da zatraži pomoć. Riga, nažalost, nije doživeo početak ustanka jer su ga Turci uhvatili i ubili u kuli Nebojša na Beogradskoj tvrđavi.

Međutim, ubistvom Rige od Fere ništa nije bilo gotovo, već je zapravo time sve počelo. Zamisao je, između ostalog, da se borbe i  revolucionarni duh prošire na Srbiju, Bosnu I ostale balkanske zemlje. U februaru 1821.godine je od strane ustanika zauzet grad Bukurešt.

 

Napadi grčkih odreda su započeli početkom marta, ali je kraj matra zapravo početak ustanka. Revolucionari su imali i svoju zastavu koja je bila bele boje i na kojoj se pored krsta, simbola pravoslavlja, nalazio i natpis SLOBODA ILI SMRT. Ovaj slogan je danas simbolički predstavljen plavim I belim linijama na grčkoj zastavi (9 slogova).Kao     zvaničan datum početka revolucije se uzima 25.mart. Toga dana je arhiepiskop Germanos blagoslovio ustaničku zastavu i proglasio ustanak. Centralni deo Grčke je vrlo brzo zahvaćen od strane revolucionara, a borbe su se odvijale i na mnogim ostrvima. Tokom revolucije su se smenjivali različiti periodi. Neki su bili obeleženi porazima, dok su oni drugi bili upamćeni kao svetli dani za Grčki narod. Iako je Grčka nailazila na različite poteškoće, ono što je bitno je da je 1829. godine  iz borbe ipak izašla kao pobedik.  Trećeg februara sledeće godine. Grčka zvanično dobija međunarodno priznavanje nezavisnosti. Granice oslobođene Grčke išle su od Arte na zapadu, do Volosa na istoku, obuhvatajući Peloponez, južni kraj Rumelije i neka od ostrva koja su bila bliža kopnu.

Kako se ovaj praznik proslavlja?

Dan nezavisnosti Grčke predstavlja jedan od najlepših i naradosnijih praznika. S obzirom da je u celoj Grčkoj ovaj dan neradan, on predtavlja idealno vreme za okupljanje prijatelja i porodice. Tradicionalno se na ulicama Atine, Soluna i drugih većih gradova održava  parada i na svakom mestu se može začuti smeh, a čitavom zemljom se širi karnevalski duh. Na paradama učenici nose zastavu zemlje, a to je velika privilegija i čast jer se time veliča duh ujedinjenih Grka koji su uspeli da se suprotstave neprijatelju. Pored Grka u Grčkoj, ovaj praznik slave i mnogi Grci iz dijaspore. Interesantno je to da se velike parade sve češće organizuju i u gradovima Sjedinjenih Američkih Država, posebno u Bostonu i Njujorku, gde su Grci generacijama prisutni i na čijem su tlu oni izgradili svoje domove.

Autor: Emilija Janjić

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *